„Читалац године”, престижно признање које додељује Библиотека града Београда, уручено је Денису Рахмановићу, дечаку који је прочитао безмало око 300 наслова у протеклој години. На свечаности поводом Дана Градске библиотеке и њеног 90. рођендана, Денис је поносно седео као најмлађи награђени.
Епидемија је утицала на живот свих грађана. Деца су углавном похађала наставу онлајн, имала су више слободног времена, једно време су проводила више времена код куће, па је Денис одлучио да квалитетно време проведе уз квалитетну литературу.
„Мама и тата су ми читали књиге за децу, сликовнице, а када сам кренуо у први разред наставио сам да читам сам. Научио сам слова већ са пет година и тада сам заволео књигу. У школи сам почео да читам лектиру. Бранко Ћопић, Бранислав Нушић, Урош Петровић само су неки од писаца које сам веома радо читао“, започео је причу млађани Палилулац.
Први кораци
Његове прве прочитане књиге биле су о Џерониму Стилтону, мишу новинару који се упушта у разне авантуре и решава мистерије, аутора Елизабете Дами. Поред три стотине прочитаних наслова само у прошлој години, Денис је био фасциниран серијом књига Рика Риордана „Перси Џексон и богови Олимпа”.
„Одушевиле су ме још ’Мисија трио‘ Изабел Кантен, ’Пет пријатеља‘ Инид Блајтон, али и књиге домаћих аутора, нарочито Нушићеве комедије, а поклоном Библиотеке града у ком сам добио две књиге и два атласа обогатио сам кућну колекцију“, навео је Денис.
Школарци у данашње време најчешће читају постове са Фејсбука, описе слика са Инстаграма, а када дође време за школску лектиру, на интернету се тражи штиво, по могућству, у што краћој верзији.
Препричане књиге, рецензије са интернета, Денису нису нарочито интересантне. Овај дечак више воли шуштање страница под прстима него звук кликтања миша на рачунару.
Школа је резервисана за збирке приповедака, бајки, песме, приче... Али када неко воли да чита, не бира. Тако Денис с нестрпљењем ишчекује часове српског језика, а подршка му не мањка ни од наставнице српског коју је одмах обавестио о престижној награди.
„Једва чекам да се вратим у школску клупу. Ова онлајн настава је помало напорна, мислим да би се моји вршњаци углавном сложили са мном. На неколико сајтова пратимо наставу, а и лакше је када наставник стоји испред нас. Нарочито нама петацима који смо сада добили нове предмете“, објашњава ученик петог разреда Основне школе „Јован Ристић” у Борчи.
Неким књигама се враћа више пута
Колико га читање забавља говори и чињеница да је неке књиге прочитао и по два, три пута. Научно-фантастични и авантуристички жанр му за сада највише пријају. Није искључено да ће, како буде одрастао, више пажње посветити нешто комплекснијим садржајима, узимајући у обзир да воли књижевност.
„Књиге Дејвида Валијамса могу увек да читам. И сваки наредни пут је као прво читање. То су садржаји који никада нису досадни, поред неизоставног Џеронима Стилтона и једне од мојих најдражих кад сам био млађи, ’Кућица на дрвету од 13 спратова’ од Енди Грифитс“, рекао је млади љубитељ књиге.
Млади данас мало читају. Уз мало подстицаја, код неких се јавља заинтересованост и она можда прерасте у велику страст. Овај симпатични дечак има поверења у књигу и зна да га никада неће изневерити, а ни он њу. Што је старији, каже он, све ће више читати, разумети и уживати у литератури, преноси портал ДДЛ.
„Свестан сам да деца слабије читају. Ја то волим јер на тај начин сазнајем нове ствари које нисам знао, доживљавам оно што се дешава јунацима у књигама, упуштам се у авантуру као да сам део приче. Имам неколико другара који воле да читају и са њима често дискутујем о прочитаним књигама, препоручујемо једни другима неке наслове. Остали углавном више воле да играју игрице“, искрен је био Денис.
Поводом Дана и обележавања деведесетогодишњице Библиотеке града, поред Денисове титуле „Читаоца године“ до 14 година, додељене су и награде „Марија Илић Агапова” – за најбољег библиотекара града Београда, „Глигорије Возаровић“ – за најбољег издавача, награда за најчитанију књигу страног аутора, као и Повеља за изузетан допринос.