Хоће ли Бајден спречити бесконачну трку у наоружању између Русије и САД

Продужење овог најважнијег и основног документа требало да помогне у одржавању међународне безбедности и стратешке стабилности, посебно у области нуклеарног оружја, а допринело би и смањењу тензија у свету.

Најаве нове америчке администрације да ће порадити на продужетку Споразума о стратешком наоружању повезане су са америчким интересима, с обзиром да им то, како истичу, даје предвидиво ограничење језгра руског нуклеарног арсенала, као и огроман приступ подацима и контролама које иначе не би имали.

С друге стране, за Русију је важно да се Споразум продужи, али такође и да се обнови систем безбедности који су САД практично демонтирале.

Руски војни експерт Андреј Кошкин поздравио је овај могући заокрет америчке политике и намеру Бајденове администрације да продужи уговор СТАРТ-3, с обзиром да је досадашњи амерички лидер Доналд Трамп одбијао да продужи важење овог споразума тврдећи да је застарео јер не укључује Кину, која неометано развија нуклеарни арсенал и одбија да се придружи споразуму, уз образложење да је кинески арсенал неупоредиво мањи од арсенала Русије и САД.

„То у одређеној мери мења правац сарадње између САД и Руске Федерације. Ова жеља да се сачува механизам за обуздавање трке у нуклеарном наоружању вероватно ће бити почетак другачије политике администрације САД у средствима одвраћања од стратешког наоружања. Највероватније, то ће довести до стварања других споразума који би могли у потпуности да омогуће контролу нуклеарних средстава земаља, укључујући САД “, каже Кошкин.

Лопта је у америчком дворишту

Русија и САД, највеће светске нуклеарне силе, имају више од 90 одсто светских залиха нуклеарног оружја, и самим тим на њима је посебна одговорност за смањење нуклеарне опасности.

Још се не зна шта ће Бајден конкретно ставити на преговарачки сто, док се Русија залаже за продужење тог Споразума на пет година и спремна је за сарадњу на принципу равноправности и узајамних интереса.

Упркос досадашњим неконструктивним ставовима Вашингтона, Русија је, као једина земља на свету која има хиперсонично оружје, чак у знак добре воље добровољно проширила деловање Споразума о стратешком офанзивном наоружању и на хиперсонични ракетни систем „Авангард“.

С друге стране, Трамп је „поцепао” више међународних споразума због чега су главни елементи контроле наоружања знатно ослабљени. Пре свега, Вашингтон сноси одговорност за распад Споразума о нуклеарним ракетама средњег домета (ИНФ), договореним између САД и Совјетског савеза 1987. године, а такође и за распад Споразума о отвореном небу из 1992. године, који омогућава државама-чланицама да отворено прикупљају информације о међусобним војним снагама и активностима. 

Иако нове вашингтонске власти шаљу сигнале који уливају оптимизам, не сме се занемарити ни чињеница да је међу демократама степен русофобије већи него међу Трамповим републиканцима. Руски аналитичари скрећу пажњу на то да нова америчка администрација још није изложила услове за продужетак Споразума о смањењу стратешког офанзивног наоружања и не искључују могућност да она може поновити услове Трампове администрације који су за Русију неприхватљиви. Сада је лопта у америчком дворишту и чекају се конструктивни предлози.

Ризик од нуклеарног сукоба

Заменик руског министра одбране Александар Фомин недавно је рекао да би САД могле да преиспитају свој став о продужењу тог Споразума, те да се то може догодити због тренутне политичке ситуације у Америци.

Према његовим речима, ситуација око споразума СТАРТ-3 се не развија на најбољи начин, јер је до његовог истека остало мало времена, али се не искључује могућност да се став Американаца може променити. Он је подсетио да је Русија у више наврата позивала САД да продуже тај договор и да заједнички разраде његову нову верзију, али да је америчка страна имала „друге приоритете“.

Према споразуму који су 2010. потписали тадашњи председници САД и Русије, Барак Обама и Дмитриј Медведев, обе земље смеју да имају највише 1.550 размештених нуклеарних бојевих глава и 700 размештених ракета и бомбардера, а уколико би пропали преговори између Москве и Вашингтона од 5. фебруара више не би постојао ниједан споразум који би лимитирао нуклеарно наоружање две силе, а то би довело до скупе и непредвидиве трке у наоружању. 

Иако између Беле куће и Кремља остају несугласице по бројним питањима, шансе за постизање договора о продужавању споразума СТАРТ 3 пре истека рока и даље постоје, јер би то одговарало интересима безбедности обе земље и читаве међународне заједнице, а такође смањило би и ризик од нуклеарног сукоба.

Прочитајте још:

• Шта Русија може да очекује од нове америчке администрације
• Кремљ: Путин увек био за развој односа са САД
• Лавров о одбијању Америке да призна недопустивост нуклеарног рата: То о многоме говори