Први потез Кине након Бајденове инаугурације било је увођење санкција против 28 америчких званичника, а представник новог руководства САД рекао је да је поменута одлука „непродуктивна и цинична“.
И америчка страна се „показала“ – на инаугурацију новог председника САД званично је позван представник Тајвана. Савезнички и блиски односи Вашингтона са непризнатом острвском државом никада нису били тајна, али су Американци први пут после 40 година тако очигледно прекршили формална дипломатска правила.
Након тога је обелодањено да је „Твитер“ блокирао налог амбасаде Кине у Вашингтону. Ствар је у томе што је последњих недеља администрација бившег председника Трампа у конфронтацији са Пекингом поново почела активно да провлачи тему Ујгура – Помпео је неколико дана пре оставке рекао да је над Ујгурима извршен „геноцид“ и да је реч о „систематским покушајима кинеске владе да униште Ујгуре“.
Прве одлуке новог америчког председника у Белом дому потврдиле су очекивања да ће он одмах почети демонтажу Трампове „заоставштине“. Међутим, иако су неки потези били потпуно очекивани, судбина најважније теме спољне политике претходног шефа Беле куће – теме економског и политичког рата са Кином није била јасна.
Антикинеска политика се наставља?
Поједини експерти су били прилично оптимистични, наговештавајући да се може очекивати отопљавање у односима две земље. Истини за вољу, скептици су указивали на објективно исцрпљивање потенцијала, могућности и користи „Химерике“ (Кина+Америка=Химерика), као и на све веће противречности између њених „компоненти“.
Трамп је једноставно био спреман да отворено призна чињенично стање и да делује у складу с њим. Из тога произилази да никакви сукоби између прошлог и садашњег америчког руководства неће променити чињеницу да ће Бајден и његов тим морати да се носе носити са истим низом околности, прилично неповољним за Америку, које ће их просто натерати да наставе антикинеску политику свог претходника.
Џо Бајден је првог дана на новој дужности потврдио те прогнозе.
Трамп се, имајући у виду то да је као бизнисмен ступио на власт, фокусирао на економске аспекте борбе против Кине, а трговински рат који је покренуо то потврђује.
Политички, идеолошки, а посебно војни елементи у Трамповој политици (и не само према Кини) имали су изразито споредну улогу.
Међутим, за садашње шефове Беле куће приоритети су постављени на потпуно другачији начин. Карактерише их идеолошки детерминизам, а последњих месеци су доказали да не сматрају потребним да поштују било каква правила, како писана тако и неписана, плус чврсто верују у ефикасност грубе силе као методе политичке борбе, укључујући и војну силу.