На левој обали реке Кирји, на 80 километара од града Карпинск у Свердловској области, налази се село Растес. Од њега је мало остало, само стари пут, иструлели трупци у високој трави у мочварном пољу, искривљени крстови и неколико надгробних споменика. А некада, то је било богато село.
Растес је основано у 17. веку на једином путу који је повезивао европски део Русије са Сибиром, познат као Бабиновски пут.
Током 19. века село је посебно процветало, отварањем рудника платине и злата. Током 1886. године је изграђен храм Свете Тројице и отворена школа. Развој села није омело ни то што је временом пут за Сибир премештен на југ и што се Растес нашао далеко од важних саобраћајница.
Једном давно ...
Међутим, 1976. године историја села се завршава. Регионални комитет је крајем ове године село искључио из регистра, наводећи да село „више не постоји".
У селу није било људи. Према легенди, то су открили становници суседног села, јер дуго нису видели ни једног становника Растеса. Послали су неколико мушкараца да провере шта се дешава. Када су се вратили са пута били су преплашени.
Испричали су да у селу нема никога, да су куће напуштене, а врата отворена. На једној тераси је била чак и отворена књига коју је неко читао. Занимљиво је да становници нису узели иконе са собом. Иако је било совјетско време, свака кућа је имала је црвени угао са иконом. Не може се десити да Руси оду без икона!
Гробнице су ископане, као да је дело ђавола. И сада се могу видети дубоке јаме које зјапе у земљи испод климавих крстова и надгробних споменика.
То личи на неко древно индијанско божанство или на неки древни култ Мансија који је у тим крајевима живео јако давно или на зомбије. Откуд зомбији у СССР-у? Можда је то нека врста вируса или можда радијација.
Неки су у том периоду говорили да су видели светлеће лопте изнад реке и непознате летеће објекте. Узалуд су бољшевици затворили цркву. Да је нису затворили, локални бог Кроатон би се држао даље од људи и не би им се мешао у живот.
Стари људи у селу Павда, које се налази на 25 километара од Растеса, причали су деци и унуцима, да су све становнике Растеса одвукли у шуму локални врачи, како би их „користили“ у обредима. Растес је био усред тајге, становници су у шуму ишли по печурке и јагоде. Многи залутају на територију локалних врачева који на њих бацају чини. Људи, враћајући се кући, нису могли да пређу праг куће, већ су шетали двориштем, посрћући, као да ништа не виде, а онда су се враћали у шуму и нестајали.
Могуће је да су неки људи тако нестали, али да нестане цело село, тешко је поверовати. Можда је село неко проклео? Међутим, нема одговора.
Кривци су пронађени
Новинари су пронашли последње становнике Растеса и испоставило се да су две ствари постале проклетство за њих.
Рудници злата због којих је село било познато по богатству и насеље-колоније су криви. Становници колонија, које су се после рата појавиле у шумама у близини, су повремено посећивали куће сељака и пљачкали их, а када нису проналазили злато, узимали су шта су могли: кашике, посуђе, дечју одећу.
Једном су за један дан прекопали сеоско гробље. Становници села су напустили Растес, оставивши за собом намештај и иконе. Тако је село опустело и почеле су да се шире гласине да је проклето. Зашто се становници Растеса нису жалили совјетској власти остаје нејасно. Можда су се бојали освете или нису веровали да ће их заштитити.
Прочитајте још: