Добар део прошле године становници Ораховца и Велике Хоче због епидемије вируса корона били су затворени у својим местима. Када су кренули пут Дечана и Пећке патријаршије, имали су шта да виде, проширени пут који спаја ораховачку енклаву са метохијском магистралом Призрен – Пећ прошао је на мање од метар од цркве Свете Недеље, једне од највећих светиња овог краја.
Тихи погром у Ораховцу – црква без капије и порте
Млади из тог места окупљени у покушају да скрену пажњу јавности на живот преосталих Срба у Метохији, чије детаље представљају на инстаграм и фејсбук страници „Бисер Метохије“ били су запањени изгледом црквене порте која, како кажу, више и не постоји.
„Видели смо да су радови у току, да нема црквене капије, нема ограде, зида око цркве, нема ни дрвореда који је био поред пута, све је уништено. Изабрали смо недељу за ту извидницу, пошто нема гужве, да не привлачимо пажњу, отишли смо до цркве да се помолимо, усликали смо стање и направили објаву на нашој страници“, каже за Спутњик Милан Петровић из Велике Хоче.
Ни пароха нису обавестили
Он додаје да ораховачког пароха Вељу Стојковића нико није обавестио да ће се радити проширење пута, да се граде по две траке у оба смера. Није обавештен ни да ће бити срушен зид који ограђује цркву у којој служи, па и сама капија кроз коју се улази у порту храма.
„То ће бити озбиљан пут, дозвољена брзина ће сигурно бити 80 километара на сат, јасно је да се није размишљало о угрожености грађевине, о статици, не знам како ће бти решено то питање, на мање од метар пут је пришао темељима цркве старе безмало седам векова. Народ овог краја је доста везан за ту светињу, она се први пут помиње 1348. године, у повељи манастира Светих Архангела, односно цара Душана, била је метох тог манастира. Једна је од ретких, можда и једина светиња која је обновљена у комунистичко време 1975. године“, каже Петровић.
Апел Епархији, држави, медијима, свету…
Млади из Метохије упутили су апел Епархији рашко-призренској и Канцеларији за Косово и Метохију да се заузму или, како кажу, макар огласе поводом чина који су назвали варварским, али и да о скрнављењу светиње из 14. века обавесте међународну заједницу.
„Овим поступком рушења црквене имовине, без знања локалног свештеника који се стара о цркви, Албанци врше тихи погром над преосталим Србима, њиховим домовима и црквама, завршавају оно што нису успели 1999. и 2014. године“, стоји у апелу.
Грађани Ораховца позвали су и медије да се ангажују, како кажу, као у случају изградње пута који је умало прошао поред капије манастира Високи Дечани, који је, на срећу, померен.
Патријарх Павле на освећењу
Један од потписника овог апела је и наш саговорник Милан Петровић, који каже да је јасно да се не ради о споменику под заштитом Унеска, али да је Црква Свете недеље једнако важна светиња за становнике Ораховца и Велике Хоче.
„И сам сам доста везан за ту цркву, деда ми је још као малом причао о њој. Био је ангажован у Црквеном одбору, причао ми је како је некадашњег патријарха Павла и игумана Макарија из Дечана возио на освећење обновљене цркве. Причао ми је и како их је било мало, свега десетак, народ се тада плашио, није било у духу тог времена, није било популарно да се иде у цркву, а камоли да се црква обнавља“, каже нам Петровић.
Шта каже катастар лажне државе
Он додаје да је локалном свештенику речено да се у катастру земља око цркве води као власништво општине, па чак и да је црква ушла у државни посед. Међутим, Милан Петровић и млади их Ораховца не верују у катастарске књиге такозване Републике Косово.
„Све и да је заиста тако, да је земљиште државно, пут не би смео ту да пролази, по законима који штите културна добра. Црква мора да се пита, мора да се пита или макар да буде обавештена, ако се руши црквени зид, а не да се овако ради. Наш конкретан захтев је да се тај пут измести, да се помери, да се врати капија. И сам свештеник ми је рекао, да не зна где ће сада бити капија, како ћемо улазити у цркву“, каже Петровић и додаје да је јасно да је на овом делу пут могао да се рачва и заобиђе светињу.
СПЦ затечена информацијама из Ораховца
Како Спутњик сазнаје у Епархији рашко-призренској, увидом у катастар потврђено је да проширени део пута не прелази преко црквеног земљишта. У епархији још кажу да је јасно да храм мора да се заштити. На који начин, одлучиће стручњаци који ће накнадно бити ангажовани, јер је Српска православна црква затечена овим догађајем, а тренутно улаже велики напор да помогне народу који је због поплава остао без крова над главом.
Црква Свете недеље у Брњачи налази се на петом километру пута који из Ораховца води ка Призрену и Ђаковици, у непосредној близини некадашњег предузећа, подрума за прераду грожђа и вина „Орвин“.
Велико страдање црква је претрпела у Другом светском рату, тада су је срушили албански екстремисти. Обновљена је и освећена 1975. године на Томину недељу. Од 1999. до 2003. године црква Свете Недеље је била под заштитом немачког КФОР-а. Конак који је запаљен у мартовском погрому 2004. године, добрим делом је обновљен.
На западној фасади цркве била су узидана два рељефа у камену са представама Благовести и Светог Ђорђа који убија аждају. Рељефи потичу из 16. века и чувају се у Народном музеју у Београду.