Кровна организација српског фудбала је донела невероватну одлуку да у пандемијским околностима организује америчку турнеју, која је већ на старту доживела фијаско јер делегација није добила визе за САД.
И то је сазнала у авиону.
Прва станица путујућег циркуса, у који је ФСС ни криве ни дужне увукао фудбалере који наступају у Суперлиги Србије, убацио их у црвени дрес репрезентације Србије и навео их да помисле да су заиста репрезентативци Србије, била је Доминиканска Република.
Очајна утакмица, очајан терен, очајна слика на телевизијском преносу – све је указало на закључак да такву авантуру није требало организовати.
„Лош терен и висока температура задавали су проблеме Орловима који су имали четири дана да се аклиматизују на услове за игру, тако да је било мало времена да се потпуно прилагоде“, наведено је у извештају ФСС са утакмице.
А утакмица? Дупла нула – без голова, са једним поништеним и једном пропуштеном стопостотном шансом, промашајем празног гола са неколико метара...
Ни то није требало да се деси, није требало да се „трећепозивци“, момци који су прихватили позив који се одбија у тренутку кад му није време, у периоду припрема за наставак сезоне у Суперлиги, потерају на дуг и непотребан пут.
Тешке ноге, дисање на шкрге, тактичка неуиграност, недостатак такмичарске форме – све је то било евидентно на први поглед, иако су ти момци, које је бирао привремени селектор Илија Столица, поштено покушали да одбране свој образ.
Нажалост, нису у томе успели, што још једном ставља под знак питања мотиве организовања америчке турнеје.
„Пружићемо могућност бројним клубовима Суперлиге да кроз званичне утакмице репрезентације афирмишу своје играче“, рекао је спортски директор ФСС Владимир Матијашевић.
Тај циљ није испуњен, нити је изгледао оправданим, од првог момента. Једноставно, репрезентација више није излог за фудбалере, а сцена у Доминиканској Републици свакако није она на којој се доказује, показује и приказује.
Једина позитивна околност је чињеница да није било повреда, већ је на „припремама“ здравствене тегобе осетио млади фудбалер Манчестер ситија на позајмици у Партизану, Филип Стевановић, а у неколико ситуација се појавила бојазан да ће још неко страдати.
Уз дужно поштовање фудбалерима из Доминиканске Републике, они су далеко од било каквог нивоа, виђено је то и у финишу утакмице када су иницирали чак и физичке сукобе, трошили време, ваљали се на трави.
Јасно је било зашто – они не знају да је Србија заправо репрезентација Суперлиге Србије, једног опскурног такмичења у ком правила не важе, нити постулати иоле озбиљне фудбалске лиге, што се потврђује из године у годину, па им је циљ био јасан, да остану непоражени.
И успели су у томе, готово да су победили. А заправо, Србија је победила саму себе јер је дозволила да се уопште догоди та утакмица. Једноставно, таква утакмица није требало да се деси, колике год да су паре у замену стигле у касу Фудбалског савеза Србије.
Неке ствари се не раде...