Павиљон Драгише Брашована који је на Светској изложби у Барселони 1929. године представљао Краљевину СХС важио је за најзначајније архитектонско дело наше културе између два рата. Расформиран после изложбе, павиљон је остао скривен од очију јавности да би нам сада, после више од 90 година његов изглед постао доступан захваљујући истраживачком раду архитекте Дарија Чупића и историчара уметности Милана Познановића.
Мистерија откривена после девет деценија
Уз помоћ светских дигиталних архива и специјалних софтверских алата, аутори су успели да обраде прикупљене податке и старе фотографије и покажу нам необјављене фотографије, скулптуре које су га красиле и реконструисан изглед спољашњости и унутрашњости.
Иван Станић из Музеја науке и технике који баштини историју архитектуре и грађевинарства на нашим просторима истиче значај ове изложбе.
„Овај пројекат веома је значајан за наш музеј јер су аутори у процесу истраживања користили нове технике и технологије које померају границу сазнања о историји науке и технике на нашим просторима“, каже за Спутњик Иван Станић из Музеја науке и технике.
Простор за павиљон изабрао Иво Андрић
Иако се сматра најзначајнијим делом архитектуре Југославије између два рата, Станић наводи да су до скоро биле познате само две фотографије павиљона Срба, Хрвата и Словенаца, чију је позицију у Барселони изабрао наш тадашњи конзул у Шпанији, писац Иво Андрић.
„Краљ Александар је Брашовану дао задатак да направи објекат који представља све различитости нација које су у Краљевини СХС тада живеле“, тврди Станић.
Скулптура Томе Росандића
Брашован је одао почаст земљи домаћину кроз кубизам који потиче из Шпаније и кроз асоцијацију павиљона на брод, славећи богату поморску историју Шпаније и Барселону као лучки град. Симболика зграде као брода била је наглашена и скулптуром девојке изнад које се уздизао јарбол, аутора Томе Росандића. Та скулптура и данас се чува у Народном музеју у Београду.
„Поред импозантног екстеријера и ентеријера, павиљон је у основи имао звездасту структуру, а на изложби у Музеју науке и технике први пут је приказан и 3Д модел како је павиљон заиста изгледао пре него што је расформиран“, открива Станић.
Гранд При за Краљевину СХС
Награду за најуспешнији павиљон на Светској изложби у Барселони 1929. године добила би Краљевина СХС да се није, након притиска и жалби немачке делегације, жири одлучио да награду не додели. Према речима Драгише Брашована, наш павиљон у Барселони освојио је Гранд При, али се немачки архитекта Лудвиг Мис ван дер Рое побунио и уложио жалбу.
„Још једна чињеница која говори у прилог Брашованове иновативности јесте та да је наш павиљон направљен од дрвета у Београду, а у Барселони је склопљен. Он је дакле био модуларан што је потпуно невероватно за те године“, закључује Станић.
Српски архитектонски геније, Драгиша Брашован своје павиљоне излагао је на Светским изложбама у Барселони и Милану. За собом је оставио изузетно значајно архитектонско наслеђе попут Генчићеве куће (данашњи Музеј Николе Тесле), кафане Руски цар, зграде Државне штампарије (БИГЗ), хотела Метропол, зграде Команде ваздухопловства у Земуну, зграде Главне поште у Новом Саду...