Некадашњи амбасадор у више држава Латинске Америке, универзитетски професор Душан Васић сматра да ће се тако одвијати ствари после нове одлуке ЕУ да више не признаје Гваида за легитимног привременог председника Венецуеле.
ЕУ отказала љубав Гваиду – послала га у опозицију
Иако су према оцени Европског савета, парламентарни избори у Венецуели, одржани 6. децембра прошле године, били “пропуштена прилика” за демократију јер нису били у складу са међународним стандардима за демократске процесе, закључено је да Гваидо за ЕУ остаје “привилеговани саговорник”, али из редова опозиције.
Тако је Гваидо остао привремени председник Венецуеле још само за Велику Британију и САД, али Васић за Спутњик каже да ће се, вероватно, ускоро и то променити.
Он истиче да су прекретницу представљали управо парламентарни изборикоји су у Венецуели одржани почетком децембра прошле године на које је изашло свега неколико странака које су опозиција партији Николаса Мадура који је победио на председничким изборима 2018. године.
Парламентарни избори прекретница
На изборе, међутим, није изашла странка Хуана Гваида и тако није била у прилици да одмери свој до тада углавном пропагандно наглашен утицај у народу јер су се плашили да неће добити подршку, каже наш саговорник.
„Парламент у коме је Мадурова опозиција имала власт и који је био њено најснажније упориште у Венецуели од 2015. године па до 5. децембра 2020. она је изгубила, а Гваидо који је њиме председавао изгубио је и формални основ да буде називан и од страних фактора именован за легитимног вршиоца дужности председника Венецуеле“, објашњава Васић.
Он подсећа да се 5. јануара ове године навршило две године од како је Гваидо сам себе прогласио за привременог председника пошто опозиција није признала избор Мадура за шефа државе, тврдећи да су председнички избори одржани 2018. били нерегуларни. Тада су самопроглашеног Гваида одмах признале САД, а потом и ЕУ.
Мадурова честитка Бајдену
ЕУ унија је под притиском Доналда Трампа следила његову круту политику према Венецуели, пуну оптужби, претњи, санкција и његовим одласком са места председника се, каже наш саговорник, много тога променило. Зато и сматра да ни САД и Велика Британија неће још дуго бити последње Гваидово упориште.
„Прво је председник Венецуеле, Мадуро, упутио снажну поруку, односно честитку тада још изабраном председнику Бајдену, у којој је изразио наду да ће што пре укинути блокаду његове земље и да отпочети нову еру у међусобним односима. Бајден је после пар дана на то дипломатски одговорио да је спреман да крене у нову политику и нове преговоре са Венецуелом“, истиче некадашњи дипломата.
Симптоматично је, каже, што је, чим је дошло до промене власти у САД, Гваидов човек који је био постављен за председника ЦИТГО, изузетно богате подружнице венецуеланске државне нафтне компаније ПДВСА у Сједињеним Америчким Државама, одмах поднео оставку. То је, како истиче, показатељ да је та прича дошла до краја.
Гваидо и у Британији губи случај
Васић подсећа да је средином прошле године суд у Лондону признао Гваида за „вршиоца дужности председника“ Венецуеле и дао му приступ златним резервама Венецуеле похрањеним у Банци Енглеске, на шта је уследила тужба Мадуровог правног тима.
Крајем октобра прошле године Апелациони суд у Лондону је закључио да Првостепени суд није добро проценио чињенице, да власт дефакто обавља Мадуро, због чега је вратио предмет Првостепеном суду на поновно одлучивање.
Зато је, по мишљењу Васића, врло вероватно да ће британски суд уважити чињеницу да Гваидо више нема формални основ да располаже тако великим златним резервама јако битним за функционисање Венецуеле у садашњем поприлично тешком економском тренутку.
Бајден ће економијом до политичког утицаја
На питање, како би се за Венецуелу која је у сложеној ситуацији ствари даље могле одвијати, наш саговорник напомиње да је она одавно под тешким санкцијама САД које су по доласку Трампа врло често појачаване.
Због њих су страдале не само фирме у Венецуели него и иностране које су са њом пословале. Због тога је око 50 великих компанија из САД морало да напусти Венецуелу, претрпивши губитке.
„Бајден више неће такву политику и он најављује да је недопустиво да са Латинском Америком има лоше односе јер је то територија која је најближа САД-у. Он ће, пре свега, настојати да својом економском политиком придобије те земље, а онда кроз економски утицај може остварити и политички. Мислим да ће то бити пут којим ће он ићи. Подстицаће америчке фирме да улажу у Венецуелу, гледаће да ојача те везе и да на тај начин амортизује оно лоше што је Трамп својом политиком чинио“, уверен је наш саговорник.