Американци на Косову могу да ураде баш све – осим да врате отету имовину Високим Дечанима

За разлику од политичких питања када су веома ажурни и упорни док не истерају своје, изгледа да се Америка само на речима залаже за то да се имовина манастира Дечани врати СПЦ и гледају кроз прсте Приштини која пет година не испуњава одлуку Уставног суда. Испада да, Американци на Косову могу све, осим да утичу на враћање имовине српском манастиру.
Sputnik

После објаве америчког амбасадора у Приштини Филипа Коснета да косовске институције у појединим случајевима нису поступиле у складу са законом и спровеле одлуке суда, где је као пример навео враћање имовине Високих Дечана, огласило се Удружење историчара „Али Хадри“ из Дечана поруком да општина Дечани и не треба да врати ту имовину. Јер, по њима, то би било поштовање Милошевићевих закона...

Свемоћна Америка не може да врати имовину Дечанима

Јавно препуцавање око тога, само по себи не би забрињавало када би такозвано Косово послушало САД и Уставни суд и вратило имовину. Овако, испада да је Приштина само на овој теми јача од Америке што делује парадоксално и нереално.

Политиколог Драгомир Анђелковић напомиње да америчка политика у многим стварима на КиМ није хомогена.

„Кад је реч о Дечанима, ту се свакако Америка не ангажује превише, јер им то питање није нарочито битно. Њихов начелни став јесте да манастирска имовина треба да се врати, у складу са одлуком косовског суда из 2016. године, али се ургентно не баве тим питањем,“ каже Анђелковић.

С друге стране, када се ради о политичким структурама на Косову ту се, додаје наш саговорник, Американци озбиљно мешају јер их то питање занима.

„Не може свако из америчке администрацији да натера Албанце да се понашају како би требало, а они који би могли да их натерају на то, нису заинтересовани да се ангажују око српских интереса, укључујући и Дечане. То резултира тиме да су Албанци овако охоли,“ објашњава Анђелковић.

Од културе до политиканства

Историчар Дејан Ристић, напомиње да је све што је везано за наше духовно, културно и историјско идентитетско наслеђе на  Косову и Метохији, постало не само питање културе већ се развило у политичко и безбедносно питање.

„Нема дилеме да привремене власти у Приштини, потпомогнуте од стране својих ментора из Тиране, али и из неких западних престоница, не презају од тога да наставе са својим антицивилизацијским покушајем девастације српског културног наслеђа на територији Косова и Метохије. Овде се ради о политичком атаку на наше идентитетско наслеђе. Дакле, овде се не ради ни о каквим законима Слободана Милошевића, како они тврде, већ о законима Републике Србије. И ти закони важе на целој територији наше државе укључујући и нашу јужну покрајину,“ мишљења је наш саговорник.

Глас у нашу корист је пуштен...

Ристић додаје да Албанци желе да промене идентитетски карактер наше баштине, па у последње време интензивно ангажују „историчаре“, „археологе уметности“ и друге, како би историјску науку ставили у контекст политике, односно, политиканства.

„Иако су тонови америчког амбасадора условно речено, благи и слаткоречиви, ипак су то апели представника међународне заједнице, у овом случају Америке. Дакле, наравно да Американци могу да ураде шта хоће, јер су једни од твораца те пара-државе и ту нема дилеме. Зашто су благи по овом питању то не знам да објасним. Али, ови апели на Приштину да не нарушава српско идентитетско наслеђе и да га поштује, нама иде у прилог. Ти гласови су све гласнији у међународној заједници. До сада су сви ћутали на уништавање нашег културног добра, али у последње време полако почињу да се оглашавају и то је помак у добром правцу,“ уверен је Ристић.   

Сепаратисти се прешли границу

Он је уверен да Америка може да натера многе да поступе у складу са њиховим захтевима и очекивањима, и у том контексту види оглашавање америчког амбасадора на Косову поводом Дечана.

„Занимљиво је и индикативно то што ово није први пут да амерички амбасадор инсистира код приштинских власти да поштују одлуку Суда и сопствене прописе. То што они то не раде, говори о карактеру те творевине (тзв државе Косово). Мислим да су се албански сепаратисти на Косову залетели када је у питању наше културно наслеђе и одавно су прешли границу коју нису смели да пређу“, наводи Ристић.

По његовим речима, приче о геноциду Срба над Албанцима и помињање Слободана Милошевића у саопштењу албанског Удружења историчара „Али Хадри“ је само доказ да је у питању политика, а не историјске научне чињенице.

Аргументи, а не медијске приче

„Ако имају аргументе нека их изнесу! Наука је ствар аргумента, а не препуцавање у медијима,“ закључује Ристић.

Иначе, из „Али Хадри“ су затражили од руководства Дечана да се, пре него што затраже имовину, како су рекли, „извину за геноцид који су црква, народ и српска држава починили над косовским Албанцима“.

Историчари из Дечана су уједно поручили америчком амбасадору Коснету, али и другим амбасадорима у Приштини, како морају да схвате „дволичну игру игумана манастира Дечани“, за ког кажу да је „један од главних архитеката рата за косовску државност“.

Одлука Уставног суда је јасна

Манастирска земља је у време СФРЈ била у друштвеном власништву предузећа „Апика“ и „Илирије“, а која су престала да постоје 1993. године. Власништво манастира над овом земљом, после више година процеса, потврдило је 2016. и највише правно тело на Косову – Уставни суд. Одлука је неизмењива, а свако супротстављање њој представља кршење закона Косова.

Манастиру Високи Дечани је 1946. године одузето 700 хектара земље. Држава Србија 1997. године враћа манастиру 24 хектара, која су до тада била у друштвеном власништву, јер су „Апико“ и „Илирија“ престали да постоје 1993. године – што заједно са двадесетак хектара, колико је манастир имао до тада – чини 55 хектара манастирска земље.

Враћених 24 хектара је уредно убележено у катастар, али их након 1999. локална косовска власт није признала. Иако манастир и даље користи ту земљу, општина је донела низ мера којима је манастиру оспоравала власништво.

Коментар