Црне рупе нису „ћелаве“: Нова студија срушила полувековну теорему

Међународни тим научника тврди да је оповргао такозвану теорему „ћелавости“ или „јединствености црне рупе“, која је први пут представљена 1967. Према новој теорији, поред константи које дефинишу црну рупу, јављају се и неке нове карактеристике.
Sputnik

Црне рупе су регије простор-времена у којима је гравитација толико јака да им ништа - чак ни светлост - не може побећи. Деценијама су многи научници веровали да оно што упадне у црну рупу заувек нестаје и да у њима нема информација. Ново истраживање ово доводи у питање.

Међународни тим научника тврди да је оповргао теорему коси црних рупа представљену 1967. Према теореми о коси, црна рупа би се могла категорисати помоћу три тачке података - њеног наелектрисања, масе и момента импулса. Све остале информације (у теореми описане као коса) о материји која је формирала црну рупу или пада у њу нестају иза хоризонта.

Али ново истраживање баца сумњу на идеју ћелавости или барем на њену универзалну примену. Компјутерске симулације указују да „екстремне“ црне рупе - оне чији је моменат импулса или електрични набој потпуно максималан – имају ипак „неколико длачица ту и тамо“.

Током своје студије научници су користили интензивне нумеричке симулације да би генерисали резултат. Користили су десетине врхунских јединица за обраду графике - свака је имала 5.000 језгара. „Сваки од ових графичких процесора може да изврши чак 7 билиона израчунавања у секунди“, рекао је професор Гаурав Хана са Универзитета Масачусетс Дартмут. Међутим, чак и са тако снажним хардвером, требало је много недеља да се заврше симулације.

„Овај нови резултат је изненађење, јер су теореме о јединствености црне рупе добро утемељене, (као и њихово проширење на екстремне црне рупе)“, рекао је Лиор Бурко из центра „Теис рисерч“ у Калифорнији. „Мора постојати претпоставка теорема које нису задовољене да би се објаснило како се теореме не примењују у овом случају“.

Наведена „коса црне рупе“ манифестују се као „величина која се може конструисати из просторно-временске кривине на хоризонту црне рупе која је очувана и коју може измерити удаљени посматрач“, наводи се у изјави. Ова количина зависи од детаља настанка црне рупе, па премашује трио масе, момента импулса и наелектрисања.

Узбудљиво, такве „длаке“ можда неће заувек остати чисто теоретске. Научници би могли да их примете помоћу детектора гравитационих таласа, према новој студији која је објављена 26. јануара у часопису „Физикал ривју“. 

Прочитајте и:

Коментар