Сам систем, по узору на онај у Данској, биће тако установљен да на основу различитих укрштених података, у складу са могућностима државе, израчуна и означи онога ко треба да прима социјалну помоћ.
Увид у социјално стање сваког појединца
Председник Гранског синдиката здравства и социјалне заштите „Независност“ Зоран Илић за Спутњик каже да је циљ успостављања система социјалне карте да социјална помоћ стигне у праве руке.
„Тај централни регистар би требало да ступи на снагу марта следеће године. Према предложеном закону, захваљујући централном регистру, регистри локалне самоуправе, у центрима за социјални рад имали би податке о свакој особи појединачно која живи у заједничком домаћинству. Наравно да ми то поздрављамо. Ми смо као синдикат то тражили још давне 2000. године. Надамо се да ће сада држава имати увид у социјално стање сваког појединца“, истиче наш саговорник.
После вишегодишњих прича о изради социјалне карте, тај посао који је премијерка Ана Брнабић апострофирала још у експозеу 2017. године, коначно се приводи крају.
До сада је реализована прва фаза успостављања регистра. Набављена је софтверско-хардверска инфраструктура потребне за његов рад, направљена је апликација и обједињани су сви подаци на једном месту.
Социјална карта у пракси од 1. марта идуће године
У току је друга фаза замашног посла- усвајање закона о социјалној карти. Његов предлог је прошао на Влади и ускоро би требало да се нађе пред посланицима Скупштине Србије.
Потом предстоји трећа фаза - израда алата за спровођење система социјалних карата у пракси, како би примена закона могла да поче 1. марта идуће године.
Циљ је формирање јединственог регистра, успостављање интегрисаног информационог система између центара за социјални рад и институција - образовање специјалних база са подацима о приходима, имовини и другим чиниоцима који су битни за утврђивање социјално-економског статуса корисника, као и о врсти права из социјалне заштите које неко користи.
То што ће сви подаци грађана бити на једном месту, обезбедиће правичнију расподелу помоћи као и транспарентније и ефикасније остварење свих права која грађанима законски припадају. Искорењивање злоупотреба ће, сматра Илић, омогућити и више средстава за оне којима је помоћ потребна и намењена.
Пола милиона људи нема за основне животне потребе
Према подацим објављеним пре годину дана, уочи Светског дана социјалне правде, али и појаве пандемије ковида 19 која је многе оставила без посла, у Србији је је било близу 212.000 корисника социјалне помоћи која износи 8.500 динара.
Како су из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, објаснили висина помоћи зависи од броја чланова домаћинства подносиоца захтева и прихода које његова породица остварује. Према резултатима истраживања које је предочио Заштитиник грађана Зоран Пашалић, око 500.000 грађана Србије у том тренутку није могло да задовољи основне егзистенцијалне потребе.
Увођење социјалне карте ће, зато, свакако допринети да социјална помоћ, колико год била недовољна, макар стигне на праву адресу.
„Кренуло би се са централним регистром и подаци би били доступни центрима за социјални рад у свом општинама и градовима. Нарвно да би то центрима за социјални рад дало бољи увид како би могли адекватније и боље да раде. Највећи квалитет ће бити да се види ко колика има примања, да ли поседује земљу или неко друго власништво које би могло да доноси средства за живот, што би допринело да најсиромашнији слој становништва у нашој земљи добије и адекванту помоћ“, каже Илић.