Црно-бели се налазе у тешкој ситуцији, после сезоне која је наговештавала повратак у Евролигу стигло се у другу крајност, славни клуб не бележи резулате достојне свог реномеа и делује као да је залутао у својим замислима.
„У овом тренутку, што се тиче КК Партизан, тешко је свим навијачима, навикли су на другу ситуацију, никоме не пријају овакви резултати, али шта год да чинимо не можемо да променимо превише. Нисам сигуран да ово уопште можемо назвати спортском сезоном, цео свет и цео спорт гледа да преживи. Специфична је ситуација, али навијачи не треба да имају бригу за будућност клуба, ми смо до једне мере очекивали да ће ово бити тешка сезона“, рекао је Мијаиловић.
„Ми смо прошле године много уложили да имамо добру, јаку екипу, уложили смо и новац који нисмо имали, направили смо концепт према ком смо били сигурни да ћемо са већим улагањима доћи и до већег прилива новца. Добро смо проценили прелазак у Арену, навијачи су препознали моменат и те утакмице су биле пример. Уложили смо све са идејом да ће се то исплатити кроз резултат и недостајало је месец дана да материјализујемо све“.
Подсетимо, претходна такмичарска сезоне је прекинута у марту у моменту где је Партизан био лидер АБА лиге и имао готово отворени пут ка финалу Еврокупа, односно могућности да се врати у Евролигу.
Репови те сезоне се вуку, каже Мијаиловић, наводећи да је било „промашаја“.
„Прошле године је стручни штаб, на пример, захтевао да дође Жанис Пејнерс, а исекли су Банџу Сија. Све је пало у воду 15. марта, знао сам да ћемо платити цену свега и променили смо стратегију да спасимо шта се спасти може. Тренер Тринкијери и сви играчи су били једном главом већ у Евролиги. Није Тринкијери отишао због проблема у Партизану, видео је себе у Евролиги, указала се прилика... Навијачи гледају на све мистично, али странци гледају своје циљеве и интересе, није он крив што ми нисмо отишли у Евролигу. Питате ме зашто га је заменио Шћепановић, па он је са њим радио годинама, познаваао је екипу са којом су потписани вишегодишњи уговори јер је било очекивано да играче треба наградити за резултате“.
Резултати су ове сезоне веома лоши, губе се утакмице и то са великом разликом, не би било то проблем да су ривали квалитетнији, али...
„Наш један играч има бруто плату већу него сви играчи у неким од тих клубова. То је срамота за њих који играју кошарку и носе дрес Партизана. Сви су видели себи перспективу у Евролиги... Ето, изгубиле су се две утакмице против Борца, ја сам из Чачка, волим Борац, али да губиш од борца два пута са два различита тренера... Главни проблем је у томе што је ово екипа коју је неко други склапао по својој филозофији и није лако радити са тим када имате у рукама нешто што нисте кројили, могу да се измене само нијансе“.
Живимо у 2021. години, али је Партизан, чини се, дубоко заглибљен у прошлост.
„Ми смо данас исплатили редовне плате, данас су добили плате Душко Вујошевић, Велимир Гашић, Борис Дало, Никола Милутинов, Миленко Тепић, Славко Вранеш, Алекс Марић, тимови из 2010, 2011, 2012. године су добили плате. Ми плаћамо трофеје од пре десет година, плаћамо и играче који нису одиграли ни 15 минута у Партизану као Мекаду, Пејнерс, Рединг. Ја сам се радовао титули из 2010. године, а сада је ми плаћамо“.
Партизан плаћа и нематеријално, у 2020. години је имао чак тројицу тренера.
„Замера се што је смењен Шћепановић, ја сам први стао иза њега, али је то било најлогичније решење, кад екипа нема реакцију на тренера, кад тренер нема алате за екипу, шта очекивати од тога? Није се знатно променило ни касније, што је најтужније... Када је дошао Филиповски, моја идеја је била да ради 15 дана са екипом и да видимо после које мере можемо да предузмемо да не пустимо сезону низ воду. Такво је тржиште, спортски сектор два и по месеца није успео да нађе играче, исекли смо уговор играчима који су процењени као реметилачки фактор, а са друге стране нисмо нашли појачања. Потпуно је оправдано разочарање јавности, али треба узети у обзир и чињенице да се плаћају терети од пре десет година, да постоји и разочарање играча који су хтели да играју Евролигу. Ова сезона је већа штета што је играмо него она која је прекинута“.
У свему томе се, ипак, поставља питање одговорности.
„Свако ће платити своју цену, видећемо на крају сезоне. Ја сам, у последња два месеца, највећи мазохиста у Србији, трпим највеће притиске и критике и то плаћам. Немам ја критике у клубу, Партизан је велика породица, нико није дао ни отказ ни оставку, нико није отишао из Управног одбора, нисмо направили ниједан нелогичан потез. Чињеница је да смо од прошле сезоне имали дугорочне уговоре са играчима и да нисмо имали простора за маневар. Зна се зона одговорности спортског директора, тренера, председника, али сви живимо и радимо у ненормалном времену где нема услова за спорт“.
Када смо код услова...
„Мала хала Арене је била место где смо тренирали раније, где је наша теретана коју смо купили прошле године. Сада немамо где да тренирамо, делимо термине са Мегом у Хали спортова, а када идемо на пут, путујемо по два и по дана, играчи су до Венеције ишли аутобусом. То није оправдање за поразе, али не можемо да будемо искључиви у тим стварима. Навијачи не могу да схвате, резултате смо направили ни из чега, 2017. године у клубу није било флашице воде и тоалет папира. Сада су плате редовне, а Вујошевић је играо Фајнал-фор Евролиге са екипом која је за годину примила четири плате, рецимо Борис Дало је за две године примио четири плате“.
Плате су редовна тема када је КК Партизан у питању, једнако као и потраживања бивших играча.
„Има легенди КК Партизан, људи који као воле клуб, а онда траже и камате на оно од пре десет година, па туже... Једног тренутка ћу изаћи због таквих ствари у јавност и рећи ко је Саша Павловић, ко је Предраг Дробњак, а ко је „неверни Тома“. Има играча који неће да сачекају ни дан, већ одмах шаљу за камету. Скоро је један изашао са причом од пет хиљада евра, велики навијач Партизана...“
Прича о дуговањима легендарном тренеру Душку Вујошевићу је испричана мали милион пута, али се Мијаиловић поново дотакао тога.
„Све време је Душко био јако коректан, њему се дуговало око 400.000 евра, а сада се дугује још можда 20 одсто. Био је јако коректан, а да ли ће се вратити у клуб, увек можемо да причамо о томе. Ја се чујем и са Жељком Обрадовићем и са Душком и са Драганом Кићановићем, са свим тим легендама Партизана. Да ли ће се неко од њих вратити, увек постоји могућност, зашто се не би вратили. Већина њих је већи Партизан од мене, они су градили историју“.
Историја је историја, а будућност?
„Ми од следеће сезоне правимо тотално другачију стратегију, ова сезона је последица прошле, морала је бити оваква због свега, ја се још надам, али не желим да се такмичим са екипама које имају неограничене буџете, које могу да плате странце дупло више од нас, да се боримо са менаџерским утицајима... Вратићемо се нашим вредностима, Партизан је кошаркашка култура у Србији и хоћемо да се вратимо на то. Није Партизан тренутна табела, није Партизан неуспех у АБА лиги, никоме није лепо што се ово дешава, ни мени, ни мојој деци као навијачима Партизана. Нисам се предао, нити ћемо да се предамо. Јурили смо резултате у последње три, четири године, стратегија је да не јуримо, да наставимо да се боримо другим концептом јер клуб није клуб ако се угаси једном тројком Нолана Смита“, закључио је Мијаиловић.
► Партизане, где су ти играчи?
► Не „пале“ ни псовке, ни појачања, ништа – од Партизана су остали само дугмићи
► Човек који држи све конце, Србији даје наду – поново лажну?