Кога називају „убицом“ Црноморске флоте Русије и како му се супротставити?

Замислите хипотетичку ситуацију: агресор планира да уништи руске бродове у Црном мору. Ове планове могло би да поремети радио-техничко и свемирско извиђање, као и тростепени одбрамбени систем. 
Sputnik

Америчка морнарица се припрема за тестирање противбродске ракете дугог домета AGM-158C Long Range Anti-Ship Missile (ЛРАСМ) у верзији 1.1 у реалним борбеним условима. Ово је наведено у недавно објављеном годишњем извештају Пентагонове канцеларије за оперативна испитивања и оцене. 

Ову ракету, која има домет до 950 километара, на неким платформама називају „убицом“ Црноморске флоте Русије. 

По мом мишљењу, ово је врло смела изјава. Да би се анализирала реалност такве процене, неопходно је разумети о каквој ракети говоримо и какав је њен стварни потенцијал. 

„Паметна“ ракета за тимски рад

Противбродске ракете ЛРАСМ се налазе у служби америчке ваздушне флоте и још увек се производе у малим серијама, а такође се испитују на авионима Б-1Б и F/A-18 хорнет и дорађују на основу резултата испитивања. Верује се да ће Б-1Б моћи да носи 24 ракете ЛРАСМ, а поред тога, употреба ових ракета биће могућа и са других стратешких носача америчког ратног ваздухопловства — Б-52 и Б-2. 

Ракете су опремљене довољно пробојном распрскавајућом-експлозивном бојевом главом тежине 454 килограма, која у случају успешног поготка може уништити било који мали брод класе корвете или мањи, или га бар онеспособити. За веће бродове класе фрегата или крстарица, све ће вероватније зависити од среће, али у сваком случају  велика је вероватноћа да брод више неће бити пуноправна јединица. 

Тако ће, у случају успешног ваздушног удара, заиста, пар стратешких носача авиона моћи да погоди практично све ратне бродове руске Црноморске флоте, којих тренутно има око педесет. 

Кога називају „убицом“ Црноморске флоте Русије и како му се супротставити?

Ракета ЛРАСМ је „паметна“ и има прилично напредан систем навођења који представља комбинацију високо-прецизног аутопилота и подсистема за самосталну претрагу, идентификацију и групно вођење ракета до циља. Ове ракете, на сличан начин као и совјетске противбродске ракете „Гранит“, могу међусобно да „преговарају“ о томе како и коју мету напасти. Такође могу расподелити циљеве између себе у групи бродова ради гарантованог уништавања најважнијих објеката. Поред тога, „паметна“ ракета може ометати системе ПВО и изводити противракетне маневре. 

У игру улазе С-300 и С-400

Наравно, одбрана од савремених врхунских система за уништавање мора бити комплексна. Како се може организовати противваздушна одбрана савремене флоте? Најбоља одбрана је спречавање напада на удаљеним прилазима. Било би идеално уништити авионе-носаче ракета ЛРАСМ пре њиховог лансирања, али у условима Црног мора удаљени прилази су над територијом других земаља и изван зоне ПВО руске флоте. 

Сходно томе, неопходно је спречити групни налет релативно неупадљивих авиона — ракета ЛРАСМ. Биће лакше зауставити масовни неочекивани напад ако раније сазнате за њега — то значи да треба обезбедити радијско и свемирско извиђање и, ако је то могуће, не пропустити припрему ударне операције. Реч је о праћењу интензитета радио комуникација, надзору активности америчких база стратешке авијације и авиона за точење горива током лета, као и о откривању других индиректних знакова предстојеће стратешке операције ваздушних снага. За ово обавезно мора бити укључен радио-технички обавештајни центар Црноморске флоте која је смештена на Криму. 

Кога називају „убицом“ Црноморске флоте Русије и како му се супротставити?

Следећи најважнији задатак биће уништавање нападачких ракета на растојању од 200-500 километара од базе руске флоте. Он ће се решавати уз помоћ ловаца Су-35 и Су-30 који су распоређени на Криму и у Краснодарској области, као и уз помоћ система ПВО С-400. Упркос невидљивости, велики број ракета сигурно ће бити уништен на путу ка главним снагама флоте, које се у мирно време налазе у својим базама или врше међубазне прелазе. 

На удаљености мањој од 150 километара у игру ће ући одбрамбени системи бродова флоте  — у Црноморској флоти ракетна крстарица „Москва“ са системом ПВО С-300Ф домета до 150 километара и три најновије фрегате пројекта 11356Р са противавионским ракетним системима зонске одбране „Штиљ-1“ домета 50 километара. На овој линији ће вероватно бити уништен и одређени број нападачких ракета. 

На последњој линији руске одбране, агресора ће чекати противавионски системи самоодбране бродова и брзи вишецевни артиљеријски аутомати попут АК-630, „Панцир-М“, „Палаш“ и „Кортик“. AGM-158C су дозвучне ракете које имају брзину лета 700-1000 километара на час и стога су прилично приступачне мете за одбрамбене системе последње линије. Наравно, бродови морају бити спремни за одбрану. Савремена борба је краткотрајна: при брзини лета од 1000 километара на час последња три километра до заштићеног брода ракета ће пролетети за 11 секунди, а ако борбени одбрамбени системи нису у борбеној приправности, постоје велике шансе да се „преспава рат“. Због тога непријатеља морају чекати борбени системи ближе линије. 

Кога називају „убицом“ Црноморске флоте Русије и како му се супротставити?

Руси ће „сакрити“ своје бродове

Важну улогу могу играти системи елктронског ратовања и камуфлаже бродова који користе системе ометања попут „Дивноморје“, „Москва-1“ или мобилних комплекса „Красуха“ који ће, ако буде потребно, бити постављени на било ком месту. Организација такве одбране, можда ће омогућити да се бродови флоте „сакрију“ од система за навођење ракета. Можда ће бити могуће пореметити ракетну навигацију, ако се ракете буду кориговале према подацима сателитске навигације, а сматра се да и Русија има такве системе и, свакако, могу се користити за заштиту флоте. 

Наравно, разматрамо потпуно хипотетичку ситуацију и зато не идемо даље од црноморског простора војних операција. Јасно је да је у стварном животу такав изненадни напад тешко могућ ако није почетак великог рата са загарантованом употребом нуклеарног оружја. Стога су сви разговори о „убицама“ ове или оне флоте само добар начин да се скрене пажња на текст и ништа више. Надам се да смо и ми то урадили. 

Коментар