ПАКОМ (Америчка индо-пацифичка команда), саопштила је да су кинеске војне активности „пример агресивног и дестабилизирајућег понашања“, објавио је Ројтерс, преноси РТ.
Америчка команда навела је, ипак, да летови кинеских авиона „нису представљали било какву претњу америчким бродовима, морнарима или летелицама“.
Ројтерс је, позивајући се на незваничне изворе, објавио да кинески авиони нису пришли ближе од 250 наутичких миља (463 километра) америчкој групацији носача авиона „Теодор Рузвелт“ у Јужном кинеском мору.
Претходно је Кина навела да присуство америчких бродова у Јужном кинеском мору „не користи миру и стабилности у региону“.
Размена удараца две силе стигла је у време објављивања документа једне од најважнијих америчких тинк-тенк групација, Атлантског савета, о односима две државе.
У документу под називом „Дужи телеграм: Ка новој стратегији Америке према Кини“, чији аутор неуобичајено није потписан, Атлантски савет се залаже за хладни рат Америке и Кине, са главним циљем да се сачува америчка глобална хегемонија и „промени режим“ у Пекингу.
Документ је у основи референца на „Дуги телеграм“ или „чланак икс“ из 1946. године, чији је аутор био Џорџ Кенан, некадашњи амбасадор САД у Москви. Тај текст, објављен у часопису „Форејн аферс“, залагао се за стратегију „задржавања“ Совјетског Савеза, што су САД усвојиле и тако отпочеле оригинални Хладни рат већ следеће године.
Слично говори и овај документ Атлантског савета, који наводи да би до 2050. године САД и њене савезнице требало да „наставе да доминирају у регионалном и глобалном балансу силе“ и да предупреде Кину у могућности преузимања Тајвану „у било којој форми војне акције како би остварила своје регионалне циљеве“.
Атлантски савет се нада да ће председник Кине Си Ђинпинг бити „замењен умеренијим партијским вођством“, те да ће кинески народ „довести у пиутање век дугу владавину Комунистичке партије, која је стару цивилизацију Кине усмерила ка ауторитарној будућности“.
Документ је уследио после године обележене погоршањем односа две велике силе и међусобним економским ударцима и растом тензија у вези са Тајваном, за који Кина тврди да је њена територија, док Америка подржава владу у Тајпеју, наследницу кинеских националиста који су се повукли на то острво 1949. Ни нова америчка администрација Џоа Бајдена није одустала од тога, будући да је одмах по ступању да дужност објављена посвећеност савезништву са Тајваном, док је Бајден раније рекао да намерава да „обнови америчко лидерство у демократији против ауторитаризма“.
Прочитајте још:
- За Кину нема наде: Да ли ће Бајден наставити још оштрију антикинеску политику?
- Хоћеш мир – спреми се за рат: Да ли ће Бајден покренути рат како би „угасио пожар“ у Америци?
- Упозорење Американцима: Не третирајте Кину као имагинарног непријатеља