1. Изумели су опеку
Начин на који су Сумери контролисали природу, једно је од њихових највећих достигнућа. Исушили су мочваре, прокопали канале и терен око Еуфрата прилагодили својим потребама. Изумели су опеку и градили су куће, чак и на два спрата. У средишту града налазио се комплекс којим је доминирала грађевина четвороугаоне основе - зигурат, грађен од непечене опеке. Иако до сада није пронађен ниједан, на основу писаних извора се претпоставља да се на врху зигурата налазио храм посвећен градском божанству, преноси Национална географија.
2. Највећи сумерски град имао је између 40.000 и 80.000 становника
Порекло Сумера још увек није тачно утврђено, али претпоставља се да су дошли са севера и помешали се са затеченим становништвом. Археолошки докази говоре да су успоставили око десетак градова-држава откако су се настанили у Месопотамији.
Један од најстаријих а уједно и највећих у то време био је град Урук, који је основао краљ Емеркар. Овај град играо је важну улогу на политичком плану, а спомиње се и у Епу о Гилгамешу.
Урук је имао између 40.000 и 80.000 становника, а откопао га је немачки тим научника под вођством Јулијуса Јордана пред почетак Првог светског рата. У остале веће градове спадали су Нипур, Лагаш и Киш.
3. Највише се ценило свештенство
У најранијој прошлости, Сумер није имао владара, него су градове водили првосвештеници. Са развојем државе, развијало се и друштвено уређење. Сумер је тако постао робовласничка држава на челу са краљем. Народ је био подељен у три сталежа – робови; трговци, земљорадници и занатлије; и свештенство, чиновници и војска.
Од три групе највишег сталежа, највише се ценило свештенство. На челу сваког града налазио се владар – енси (управљач) или лугал (велики човек) – врховни свештеник који је у име заједнице комуницирао с боговима.
4. На сумерском попису краљева налази се и једна жена
Сумерски попис краљева је древни текст писан на сумерском језику који наводи краљеве Сумера из сумерских владарских династија и један је од најважнијих докумената за хронологију Блиског истока.
Једина особа женског пола која се налази на тој листи је Кубаба, која је наводно преузела трон у граду-држави Киш око 2.500 године пре нове ере. Врло мало се зна о томе како је дошла на власт, али се о периоду њене владавине често пише као о мирном, без много турбуленција.
5. Сумери су волели пиво
Претпоставља се да су били први писмени становници Месопотамије, да су, поред опеке, изумели и плуг и точак, али су уз све то остали упамћени и по томе што су правили и волели пиво. Археолози су пронашли доказе о томе да су познавали технологију његовог прављења, а чак су имали и богињу тог алкохолног пића – Нинкаси.
6. Клинасто писмо се користило више од 3.000 година
Сумери су клинасто писмо створили у касном четвртом миленијуму пре нове ере. У свом најсофистициранијем облику састојало се од неколико стотина облика који су се утискивали трском у влажне глинене плоче које би се потом пекле и тако постајале готово неуништиве.
Сматра се да га развили ради овоземаљских потреба (нпр. евиденција пословних трансакција), а временом је почело да се користи и у историји, књижевности итд.
7. Јунак из Епа о Гилгамешу је био историјска личност
Јунак из Епа о Гилгамешу био је историјска личност, пети владар прве послепотопске династије, који је владао сумерским градом-државом Уруком око 2.700. године пре нове ере.
Митски еп појавио се први пут највероватније у трећем миленијуму пре нове ере. Његова радња фокусира се митског краља Урука, Гилгамеша који је описан као једном трећином човек, а другим двема бог.
На дванаест глинених таблица описане су његове авантуре, борбе са чудовиштима, сусрети са боговима и најважније, потрага за кључем бесмртности.
8. Сумерска математика и данас је у употреби
Подела дана на 24 дела дошла је, претпоставља се, од старих Сумера. Није јасно због чега је реч баш о броју 24, мада постоји више теорија које то објашњавају.
Једна од занимљивијих са тим бројем повезује анатомију људске шаке: ако савијете палац и погледате унутрашњост шаке, приметићете како вам је сваки од четири испружена прста подељен на три целине, тако да пред собом имате дванаест подједнаких целина. То је, по овој теорији, олакшавало бројање сати у току дана, па је зато и дан подељен на 12 делова.
И за минут од 60 секунди и час од 60 минута вероватно можемо да се захвалимо народима древне Месопотамије. Као што модерна математика користи децимални систем заснован на броју 10, тако су Сумери углавном користили структуру која је била базирана на групама од 60.
9. Сумерска култура је била изгубљена све до 19. века
Након што су Месопотамију окупирали Аморити и Вавилонци почетком другог миленијума пре нове ере, Сумери су постепено изгубили свој културни идентитет и престали да постоје као политичка снага. Целокупно знање о њиховој историји, језику и изумима, укључујући и њихово име, било је заборављено. Њихове тајне остале су закопане у пустињама Ирака све до 19. века, када су француски и британски археолози коначно наишли на њихове артефакте док су трагали за доказима о древним Асирцима.
Научници као што су Хенри Ролинсон, Едвард Хинкс, Џулијус Оперт и Пол Хаупт касније су преузели вођство у дешифровању сумерског језика и клинастог писма, пружајући историчарима увид у давно изгубљену историју и књижевност ране Месопотамије.
Прочитајте и: