Бугарски дипломата: Зар су елита они који су увукли Бугарску у рат на страни Немачке

Са становишта међународног права, Народни суд Бугарске који је деловао 1944. и 1945. године, био је легитиман и ниједна од велесила није га прогласила злочиначким, наводи се у чланку бугарског листа „Труд“, где аутор реагује на изјаву премијера Бојка Борисова да суд, који је уништио део бугарске елите, није требало назвати „ни народним, ни судом“.
Sputnik

„Суђење се одвијало под надзором међусавезничке комисије за контролу у Софији која није оспоравала његове одлуке. Народни суд, који је изрицао смртне казне, није био дело 'комунистичког режима'. Формирала га је влада Отаџбинског фронта у коме је комунистичка партија од 16 министара имала четири своја. Лидер Бугарског пољопривредног народног савеза Никола Петков подржао је формирање и одлуке Народног суда“, наводи аутор чланка, бугарски дипломата Антон Гицов.

Према његовим речима, тешко се сложити са тим да су Бугари који су кажњени представљали елиту у земљи. Он је подсетио на последице учешћа Бугарске у рату на страни Немачке.

„Истина је да неки од осуђених на смрт и стрељаних бивших државних званичника нису били заслужили тако тешку казну. Али каква су елита били посланици и чланови владе који усвајају назадњачке и антисемитске законе, увлаче Бугарску у савез са Немачком и објављују рат Америци и Великој Британији што је довело до бомбардовања десетина бугарских градова и села, на хиљаде разрушених зграда и погибије око 1.800 Бугара?“, пише аутор чланка.

Слична суђења одвијала су се и у другим европским земљама – Француској, Италији, Холандији, Пољској, Чехословачкој, Румунији и Југославији, наводи у чланку.

Аутор текста закључује да су догађаји повезани са Народним судом болна страница бугарске историје који треба да буду анализирани објективно и непристрасно.

У Бугарској се 1. фебруара обележава Дан сећања на жртве комунистичког режима. Тог дана 1945. године Народни суд Бугарске изрекао је на стотине смртних казни, на хиљаде је подвргнуто репресијама. За све време рада суда, извршено је 2.730 смртних казни. Трибунал је био формиран по наредби организације Отаџбински фронт (покрет отпора у Бугарској током Другог светског рата) у складу са наредбом о „суђењу онима који су криви за увлачење Бугарске у светски рат против савезничких народа као и за злочине повезане са тим“.

Захтев за суђење ратним злочинцима у Бугарској, која је до 9. септембра 1944. године била на страни Немачке, укључен је и у примирје између Бугарске с једне стране и САД, Велике Британије и СССР са друге. Формирање тог суда потврђено је и током Лондонске конференције 8. августа 1945. године на којој су учествовале СССР, САД, Велика Британија и француска, као и у декларацији Генералне скупштине УН 1946. године.

Прочитајте још:

Коментар