На Земљи ајнштајнијум не постоји у природном стању, он је такозвани „синтетички елемент“ откривен приликом испитивања прве хидрогенске бомбе 1952. године.
Од тада је изведено врло мало експеримената са ајнштајнијумом, јер је изузетно радиоактиван и тешко га је произвести.
Током 70 година изотопи ајнштајнијума били су фрустрирајуће тешки за проучавање. Или их је превише тешко направити, или се одрже прекратко, а оно мало драгоцено створеног почиње да се распада јако брзо.
Рани напори шездесетих година прошлог века произвели су таман толико елемента да се може видети голим оком, минималних 10 нанограма. Каснији покушаји су имали мало боље резултате.
Овог пута истраживачи су пронашли око 200 нанограма изотопа ајнштајнијума Е-254.
Ово основно својство одређује како ће се ајнштајнијум везати за друге атоме и молекуле и кључно је за разумевање врста хемијских интеракција које он може имати.
„О ајнштајнијуму се не зна много“, рекла је ауторка рада и хемичар тешких елемената Ребека Абергел из Националне лабораторије Лоренс Беркли у Калифорнији, преноси портал „Сајенс алерт“.
„Изванредно је достигнуће што смо могли да радимо са овако малом количином материјала и да се бавимо неорганском хемијом. Значајно је јер што више разумемо хемијско понашање [ајнштајнијума], то више можемо применити ово знање за развој нових материјала или нових технологија“, додала је она.
То би, објаснила је, могло да помогне не само у директном проналажењу примена за ајнштајнијума, већ и остатка актинида – низа од 15 радиоактивних елемената са атомским бројевима између 89 и 103.
Истовремено, нова открића такође могу помоћи хемичарима да идентификују нове трендове унутар елемената који чине периодни систем.
Прочитајте и: