Руски цар Александар Трећи свечано је, децембра 1893. године, отворио трговачки центар, који је тада назван Горњи трговачки редови. Велелепно здање у неоруском стилу изграђено је по пројекту архитекте Александра Померанцева за само три године и то на историјском месту - у срцу престонице, где су некада налазиле тезге са најразноврснијом робом.
Власници тезги су се две деценије одупирали иградњи, али нови трговачки центар је саграђен као симбол „нове Москве“. То је био изузетан пројекат за целу Русију и у то време највећи трговачки центар затвореног типа у Европи.
Са њим се могла упоредити само Галерија Виктора Емануела Другог у Милану из 1877. године, али овај московски центар је један и по пут већи и за разлику од миланског има спратове и чувене „гумовске“ мостове.
Првобитно се овде трговало на велико и мало, а у совјетско доба се овде могла пазарити и дефицитна роба, која се није могла наћи и другим радњама, а стизала је из Југославије, Италије, Енглеске, Немачке и других земаља. Трговало се овде разним деликатесима, свилом и брокатом, крзном, најмодернијим сатовима и француским парфемима.
Историја овог места је била бурна, баш као и историја земље. Затварали су га, а потом изнова отварали. Чак је прећено и рушењем зграде.
Први пут је затворен одмах после Октобарске револуције, али га је Лењин, 1921. године, поново отворио, након што је објавио „нову економску политику“ и назвао га ГУМ – Државни универзални магазин. Читава Москва је тих година била облепљена рекламама ГУМ-а. Препознатљиви логотип и плакате је осмишљавао уметник Александар Родченко, а песник Владимир Мајаковски је писао слогане, као што је: „Све што тражи желудац и ум, све ће човеку обезбедити ГУМ“, гласио је један од њих.
Почетком тридесетих година Јосиф Стаљин је поново затворио ГУМ и ту преселио неколико министарстава и институција – чак је и Лаврентиј Берија, Стављинова десна рука, овде имао свој кабинет, док су на другом спрату биле „комуналке“ – станови у којима је живело више породица. Били су то обични Московљани, који су користили заједнички тоалет и кували у собама, али са погледом на Кремљ.
За скоро 130 година постојања, у ГУМ-у се и трговало, и решавала су се важна и крупна државна питања; складиштило се оружје и кромпир; организовали су се опроштаји од партијске елите, стварала се прва совјетска реактивна ракета и приказивале су се најновије „Диорове“ колекције.
Новинарка Спутњика Оливера Икодиновић у видео-блогу „Моја Русија“ води вас сваке друге недеље на вама позната, али и скривена места Москве и Русије. Завирите са нама у различите кутке Русије и њене престонице, упознајте њихове лепоте и традицију и осетите дух земље и душу Руса.
Прочитајте и: