У Савету безбедности УН одржава се седница коју је сазвала Русија поводом шестогодишњице потписивања Минских споразума.
Споразум има 13 тачака, а потписан је 12. фебруара 2015. године.
Руски амбасадор се посебно осврнуо на тачку бр. 5 која се односи на помиловање и амнестију увођењем закона којим би било забрањена истрага и кажњавање лица која су повезана са догађајима у неким деловима Доњецке и Луганске области.
„Да ли је обезбеђено помиловање и амнестија ..? Како у том контексту изгледа чињеница да Кијев, чак и према онима на које се односи размена заробљеника, не престаје са кривичним поступцима, а има примера и поновног притварања“, упитао је Небензја.
Навео је и тачку бр. 8 према којој је требало да буду одређени модалитети потпуног успостављања социјално-економских веза укључујући исплате социјалних дознака.
Члан 4. предвиђа да првог дана после повлачења тешког наоружања треба да почне дијалог о модалитетима одржавања локалних избора у складу са украјинским законодавством.
„Одвија ли се тај дијалог како је предвиђено тачком број 4? И на крају најважније. Да ли је спроведена уставна реформа у Украјини, да ли је на снагу ступио нови Устав који предвиђа децентрализацију као кључни елемент?“, упитао је Небензја.
Такође је упитао да је уведен закон о специјалном статусу Луганског и Доњецког региона, а то су два кључна корака који треба да претходе успостављању пуне контроле над државном границом од стране Украјине.
Мински споразуми
Мински споразуми за решавање ситуације на истоку Украјине предвиђају прекид ватре, повлачење тешког наоружања са линије контакта и уставну реформу чији би кључни елементи требало да буду децентрализација и усвајање закона о посебном статусу Донбаса. План још увек није испуњен, јер украјински политичари непрекидно одлажу његову примену и чак изјављују да он има само саветодаван карактер, а не и обавезу. Руски став је да не постоје алтернативе споразумима из Минска.
Прочитајте још: