„У почетку су нам се обраћале колеге са одељења у којима су смештени пацијенти у критичном стању, који су приметили делиријум код многих пацијената заражених короном“, каже неуро-онколог Џесика Вилкокс из Центра за онкологију у Њујорку.
Почетне истраживања њеног тима прерасла су у мултидисциплинарну сарадњу специјалиста неурологије, интензивне неге, микробиологије и неурорадиологије како би се открио узрок „мождане магле“.
Истраживачи су испитивали цереброспиналну течност (ликвор) 18 пацијената са карциномом који су имали неки облик неуролошког оштећења након прележаног ковида 19.
У почетку се сумњало на неки степен трајне вирусне инфекције, али је то опдбачено након што је микробиолошка анализа показала да су се пацијенти опоравили од болести и више нису имали вирус у ликвору.
Међутим, оно што су пронашли у ликвору може да пружи увид у неке исцрпљујуће симптоме такозваног „дугог ковида“.
„Открили смо да су ови пацијенти имали упорну упалу и висок ниво цитокина у ликвору, што је објашњавало симптоме које су имали“, каже коаутор студије Јан Ремсик.
Цитокини су преносиоци протеина у имунолошком систему. Вирус корона може да их покрене, узбурка и изазове такозвану „олују цитокина“ потенцијално фаталне прејаке упале. Те олује одговорне су за теже случајеве ковида 19 забележене у болницама широм света.
Сличан феномен забележен је код пацијената који се подвргавају одређеним врстама имунотерапијских третмана, попут третмана оболелих од рака, јер се сумња да се цитокини некако пробијају до мозга и изазову мноштво неуролошких симптома сличних онима који се налазе у „корона мозгу“ .
Иако су потребна даља проучавања, почетно истраживање сугерише да додатни третман антиинфламаторним лековима може ублажити „мождану маглу“ код пацијената која су прележали корону. Сугерише се и да су нервни и имуни систем можда међусобно испреплетенији више него што се раније мислило, преноси РТ.