Изгубљена блага
1. Гробница Џингис-кана
Смрт Џингис-кана је тајна. Он је умро 1227. године током похода дуж Жуте реке у Јинчуан. Разлог његове смрти није познат. Намеће се закључак да је подлегао ранама током боја. Италијански истраживач Марко Поло је сматрао да све ране нису настале од непријатељских стрела, већ је за то крив и пад са коња током лова.
Настало је много различитих веровања и прича које се тешко могу разликовати од фикције. Историчари тврде да је велики кан неколико година пре своје смрти пожелео да се сахрани у гробници на планини Бурхан-Халдун у Монголији. После смрти тело су војници превезли у његову домовину, где је сахрањен према његовој жељи: без маузолеја, храма и без надгробног споменика.
Према легенди, сваки војник је убијен после сахране, како не би могао да ода тајну гробницу. Друго веровање је да су му предани и верни људи пустили на хиљаде коња око гробнице како би сакрили и најмањи траг његовог гроба. То место је увек била највећа тајна и чак после неколико векова истраживања и ископавања и данас се сматра светим.
2. Благо витезова-темплара
Витезоови-темплари су били једни од првих војних звања у Европи, основани 1119. године. Њихов основни циљ је био да подрже ново Јерусалимско краљевство против суседа Муслимана и да заштите хришћанске ходочаснике који посећују света места.
Временом су добили велики утицај и богатство. Видевши претњу од темплара, Филип Четврти је добио подршку Папе, да се обрачуна са њима. Током 1307. године је ухапсио најутицајније витезове и освојио њихову ризницу, која је била празна. Шта је благо темплара и где се оно налази је мистерија, која очарава свет већ седам векова.
3. Изгубљени Холанђанин
Рудник „Изгубљени Холанђанин“ се налази близу Феникса и америчкој држави Аризона. Холандски рудник, је рудник злата, који је пронашла моћна мексичка породица почетком 1880-их година. Током низа година они су у тајности вадили злато из тог рудника, до тренутка када су скоро целу породицу убили Апачи.
Последњи човек, који је највероватније видео рудник, је немачки имигрант Јакоб Ваљцер, који га је пронашао са својим партнером крајем 1800.-их година и скарио део злата негде у планини. Он је умро 1891. године и само је једном човеку рекао тачну локацију рудника. То је био његов комшија који је бринуо о њему.
Многи су безуспешно покушавали да пронађу комшију. Рејон и место на коме се налази благо се сматрају проклетим, јер многи који су покушавали да га пронађу се нису вратили.
4. Библиотека московских царева
Сматра се да се у библиотеци московских царева чувала легендарна колекција старих књига. Позната је као библиотека Ивана Грозног, која је нестала после његове смрти.
Изгубљена библиотека је остала нерешена загонетка за историчаре и археологе. До данас нема поузданих доказа да је она и заиста постојала. У библиотеци је било око хиљаду књига, јединствена ремек дела грчке и римске литературе, које је наследио руски цар од своје баке Софије, која је библиотеку донела у Москву из Рима.
Цар је важио за суровог владара. Он је библиотеку обогатио ретким рукописима из целе Европе, међу којима је и 42 тома „Историје Рима“ Тит Ливија, од којих је данас познато само 35, комплетну верзију трактата Цицерона „De Re Publica“, који се делимично сачувао и многе друге старе рукописе.
Према легенди, Иван Грозни је колекцију сакрио негде у Москви. После његове смрти 1584. године нико није знао где је она и да ли уопште и постоји. Само се може претпоставити колико ће се променити историја, ако ова ризница књига некада буде пронађена.
5. Ћилибарска соба
Ћилибарска соба, симбол руског и немачког ремек дела, била је понос Романових. Тајно је нестала током Другог светског рата и до данас није пронађена. Док руски уметници и научници поново је стварају у 21. веку, место на коме се налази оригинална Ћилибарска соба и даље изазива разне контроверзе.
Петар Велики, први руски император који је владао од 1682. до 1721. године, познат је као велики љубитељ необичних предмета. Његова колекција уникатних предмета, Кунсткамера, садржи невероватне експонате од минерала до људских ембриона, изложена је у Санкт Петербургу.
У периоду владавине Петра Великог сваки монарх у Европи је знао да је најбољи начин да се угоди руском цару је да му се поклони нешто необично. Тако је Фридрих Вилхелм Први Пруски 1716. године поклонио руском императору собу, коју су пројектовале најбоље пруске архитекте барока и скулптуре украшене ћилибаром и златом. То је била чувена Ћилибарска соба, која је касније, због невероватне лепоте, названа осмим светским чудом.
Током периода владавине Адолфа Хитлера Немачка је званично објавила, да су многа уметничка дела, укључујући Ћилибарску собу, била украдена. Према речима немачког историчара уметности Алфреда Роде, који се, наводно, бринуо и Ћилибарској соби када је била украдена, она је била оштећена током бомбардовања Кенигсберга 1944. године. Совјетска војска није пронашла делове собе приликом заузимања града.
6. Заветни ковчег
Заветни ковчег је један од најмистичнијих предмета који се спомињу у Библији. Према описима у Библији, то је био сандук, направљен од багремовог дрвета и прекривен златом, што симболизује присуство Бога међу људима. Унутра се чувала златна чинија са маном, Аронов штап и две плоче са написаним Божјим заповестима, које је примио пророк Мојсије на Синајској гори.
Јевреји су ковчег превезли у Обећану земљу и захваљујући његовим натприродним моћима, Јахвин народ био је непобедив. Његова моћ је исушила реку Јордан како би Израелци прешли и послала болести Филистејцима, који су се усудили да се боре са изабраницима Божјим.
Ковчег је постојао и у периоду владавине цара Јосија у седмом веку пре наше ере. Сматра се да је изгубљен у периоду када је вавилонски цар Навуходоносор 587. године пре наше ере освојио Јерусалим. Можда се то догодило и раније, јер није спомињан као благо које је украдено из Соломоновог храма. Према Божијој вољи Израелци никада нису направили ковчег и његова тајна је заувек изгубљена.
7. Фаберже јаја за породицу Романових
Петар Карл Фаберже је био руски јувелир француског порекла. Познат је по предивним радовима, а посебно по популарним јајима Фаберже. Царска традиција прикупљања Фаберже јаја почела је са царем Александром Трећим, који је 1885. године заказао декоративно јаје за Ускрс на поклон својој жени, Марији Фјодоровној.
Она је приметила да је јаје направљено од белог злата, али у јајету је било и неколико изненађења. Унутра је било жуманце од злата. Као и руске матрјошке, жуманце се отварало и у њему је била златна кокошка са очима од рубина. У златној кокошки је била минијатурна копија императорске круне од злата и брилијаната, а такође и мали рубин, који је императорка носила као привезак на ланчићу. Ово оригинано јаје се назива „Кокошка“.
Од тог дана Фаберже је морао да једном годишње прави јаје за Александра Трећег све до његове смрти. Сматра се да их је било око 70, али тајна је у томе, што је осам јаја нестало. Ову традицију је наставио и Николај Други, који је заказао 44 јаја.
Тачан број јаја Фаберже није познат, јер су она израђивана и за друге богате руске породице.
Фаберже јаје се цени у милионима долара, а она која су нестала, ако буду пронађена ће имати још већу цену.
8. Драгоцености краља Јована
Енглески краљ Јован (1166 – 1216) је волео да прикупља драгоцене предмете. Током 1215. године је отишао у Лин у рејон Норфлок који је био од блата. Тамо се разболео и одлучио је да се врати у замак Њуарк како би се лечио. Одлучио је да крене путем који је био дужи, али безопасан, а војници су одлучили да иду краћим, али опасним путем кроз блато, поневши са собом драгоцености, личне ствари и круну краља, коју је наследио од његове бабе немачке императорке.
Његова кочија са драгоценостима је изгубљена и никада није нађена. Краљ је умро после неколико дана. Благо цара Јована се сматра највећим краљевским благом у историји. Да ли је оно заиста изгубљено у блату или су га украли краљеви рођаци, је и даље загонетка.
9. Изгубљено злато Инка
Многе легенде говоре о изгубљеном граду Паитити цивилизације Инка. Управо је овде цивилазација Инка сакрила благо током европске инвазије на Јужну Америку. Према истраживањима Златни град се налази у џунгли Перуа. Пронађен је велики број насеља
У којима су откривене информације о постијању града Паитити.
Научнике и археологе и данас мучи питање да ли је и тај град легенда, као што је и Елдорадо, или су та два града заправо један.
10. Бакарни свитак са Мртвог мора
.jpg){kind=link}
На северу Мртвог мора недалеко од града Калја у Палестини, налази се Кумрански археолошки споменик. Управо је овде 1946. године бедуин пронашао Свитак са Мртвог мора. Касније је пронађено једанаест пећина у којима је пронађено 972 текста пергамента и папируса и два необична свитка бакра, која вероватно представљају два дела истог артефакта.
Бакарни свитак је пронађен 1952. године у трећој пећини, који се разликује не смо по материјалу од кога је направљен већ и по садржини. Испоставило се да је то списак од 64 места на којима се, наводно, крије значајна количина злата и сребра.
Нажалост, трагови описа места нису пронађени. Иако многи историчари верују да су део блага можда пронашли Римљани током њихове инвазије на регион, претпоставља се да нека од ових налазишта никада нису откривена.
Прочитајте још: