Годишње се у просеку обави до 300 уролошких или гинеколошких операција уз помоћ система „Да Винчи“.
„Да ли је спремно? Онда почињем“, каже главни уролог Министарства здравља и члан Руске академије наука Дмитриј Пушкар, седа за велику компјутерску конзолу и започиње најсложенију фазу операције – уклањање простате на којој је пронађен канцер.
Предности у односу на конвенционалне операције
Данас су алати лекара џојстици, дугмићи и педале које се налазе на конзоли. Уз њихову помоћ лекар шаље команде систему „Да Винчи“ – огромном уређају који заузима четвртину операционе сале. Он изводи деликатне хируршке захвате – у једној „руци“ му је видео-камера, а у три „руке“ – инструменти.
„Ово је мокраћна бешика, а ово је фасција, овојница мишића. Поред је систем лигамената мале карлице. У конвенционалној радикалној ретропубичној простатектомији (отвореној операцији), лигаменти се секу да би се добио приступ простати. Због тога део пацијената касније целог живота има проблеме са мокрењем и потенцијом. Али рак простате се јавља у било ком узрасту, чак и код младих. Можете ли да замислите какав је то пад квалитета живота? Операција на 'Да Винчију' омогућава да се то избегне. Ми не додирујемо мишиће карличног пода са гранама пудендалног нерва и додатном пудендалном артеријом. Као резултат тога долази до брзе рехабилитације, нема уринарне инконтиненције, а потенција је сачувана“, објашњава академик Пушкар, ни на секунд не подижући поглед са екрана, на којем је приказана слика са камере робота-хирурга.
Операција уклањања простате захваћене малигним тумором, овај пут неће трајати дуже од једног сата. Поређења ради, обично таква интервенција траје од два до четири сата. Када се све заврши, Пушкар ће прићи пацијенту на операционом столу и показаће му посуду са крвљу која је фиксирана на металном постољу поред ње.
„Погледајте како је мало крви. Важна предност операција на којима асистира робот је чињеница да се губи мало крви. То је у принципу неупоредиво са конвенционалним отвореним операцијама. Осим тога, у периоду опоравка је много блажи болни синдром, брже се уклања катетер који је постављен у мокраћни канал. Пацијенти проводе у болници буквално неколико дана и брже се враћају на посао“, објаснио је уролог.
Хирургија уз асистенцију робота вреди сваког динара
Данас у Русији има свега око 90 специјалиста који знају да оперишу уз помоћ робота-хирурга. Има неколико разлога за то. Пре свега, не изводе се у свим болницама операције уз асистенцију робота, а постоји други разлог који се тиче обуке, а то је конзола. Затим, главни европски тренинг-центар налази се у Белгији. У Русији још увек нема ничег сличног, иако је један од твораца програма и предавач – руски професор Константин Колонтарев, који оперише у Градској клиничкој болници „Спасокукоцки“ московског Департмана за здравство.
„У европском центру за обуку има 12 робота које користе лекари-кадети. И већина руских хирурга који сада оперишу уз помоћ 'Да Винчија' прошла је ту обуку. Она почиње радом на специјалним електронским симулаторима, затим на лешу и на живој животињи која је под анестезијом. Тамо се организују обуке у вези операција на простати, бубрезима и тако даље. Ово је стицање неопходних мануалних вештина“, изјавио је доктор медицинских наука, професор катедре за урологију Московског државног универзитета за медицину и стоматологију Александар Говоров.
Обука специјалиста, резервни делови за систем „Да Винчи“ и трошкови самог уређаја формирају прилично високу цену за једну операцију која се на њему изврши. Највећи део трошкова, наравно, не представља обука, већ одржавање: од 10 милиона рубаља годишње (око 110.000 евра), плус трошкови за хируршке инструменте. У урологији је један комплет довољан за отприлике 10 операција. Ако је за веровати подацима аналитичког центра 'Вадемекум', Русија је само 2019. године на одржавање 'Да Винчија' потрошила око 1,3 милијарде рубаља (око 14.202.380 евра).
Пушкар је објаснио значај хирургије уз асистенцију робота.
„Хирургија уз помоћ робота вреди сваке потрошене рубље. Данас је то најјефтинији начин да се особа реши рака. За условних 300 хиљада рубаља (око 3.250 евра) одстрањујемо рак, а лечење у касним стадијумима понекад кошта два-три милиона рубаља месечно. Али треба разумети да, како би се оправдала куповина, треба обављати 250-300 операција годишње уз помоћ једног робота. За сада такве хируршке интервенције спадају у категорију високотехнолошке медицинске помоћи. Да би оне биле доступније и чак укључене у обавезно здравствено осигурање, треба спустити цену. Наше решење је стварање домаћег робота-хирурга који ће имати исту функционалност и користити руске инструменте. Трошкови једне операције смањиће се скоро шест пута“, сматра главни уролог Министарства здравља.
Први у свету
Група руских научника ─ инжењера и лекара, започела је рад на стварању роботског хирурга још 2014. године. Проучивши какве су роботске хируршке технологије потребне хирурзима, инжењери су схватили да нема смисла ићи путем унапређења „Да Винчија“. И смислили су робота суштински другачијег дизајна.
„Променили смо конфигурацију система, начине кретања инструмената, камере. То је резултирало знатним смањењем величине уређаја, повећана је прецизност и покретљивост, а функционалност је проширена. Због суштински нове конструкције, технологија и нових материјала (на пример, направили смо јединствени инструмент за једнократну употребу), цена једног робота-хирурга смањила се скоро троструко. Зато су операције које ће се на њему изводити много јефтиније, а њихова цена може да се упореди са руским издвајањима за обавезно здравствено осигурање“, објаснио је доктор техничких наука Сергеј Шептунов, који је члан развојног тима.
Он је истакао да руски робот може оно што страни не могу. Осим тога, како је рекао, направљен је и симулатор који омогућава да се одмах обучавају млади хирурзи на високом нивоу.
Руски роботски хирург је већ прошао клиничка испитивања на животињама. Познати руски лекари, међу којима је био и академик Дмитриј Пушкар, уз помоћ робота су оперисали лабораторијске свиње.
„Сада учимо машину да лети. Она је усмерена на гинекологију, урологију, целу област црева, панкреас и јетру. Позвани хирурзи уз помоћ нашег уређаја обављају разне врсте интервенција на животињама“, рекао је Шептунов.
Према његовим речима, веома је важно извести операцију на живој животињи и уверити се да је све у реду.
Он је истакао да тим сада чека дозволу за испитивања на људима и да су она, за сада, заказана за септембар 2022. године.
„Фактички већ сада можемо да оперишемо човека, али је то незаконито, па чекамо дозволу. Постоји и још једна потешкоћа. У првој фази подржао нас је 'Руски фонд за директне инвестиције', а сада смо отворили заседање за укључивање инвеститора из другог круга. Сам пројекат је скуп, али то није бацање новца. Притом је веома важан за земљу“, рекао је истраживач.
Истовремено, Пушкар је нагласио да је роботски хирург јединствена прича за Русију. Како је рекао, сада лекари и инжењери раде на томе да осигурају да такве операције буду укључене у обавезно здравствено осигурање.
Ако се пронађе инвеститор и све прође успешно, Русија ће постати прва држава на свету у којој ће роботска хирургија бити укључена у систем обавезног здравственог осигурања, истакао је он.