У нападу су погинули Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић, Мирјана Драговић, Вељко Стакић, Ненад Стојановић, Милинко Краговић, Лазар Милкић, Драган Вукотић и Небојша, Снежана и Данило Цокић који је имао свега две године
Ни после две деценије за овај злочин нису одговарали ни непосредни извршиоци ни њихови налогодавци, а породице страдалих и даље чекају правду за своје најмилије.
Злочин у Ливадицама најболнији је пример да у Приштини и даље не постоји спремност да се раскрсти и суочи са почињеним злочинима, о чему сведочи и глорификација злочина терористичке УЧК којој смо претходних месеци сведочили.
Овај злочин представља и огледало и пораз међународне заједнице на Косову и Метохији која се показала неспремном и незаинтересованом да осигура безбедност за Србе на КиМ и правду за све жртве, посебно јер се овај злочин десио у присуству међународних снага безбедности, саопштила је Кнацеларија за Косово и Метохију.
Очекујемо да се одговорни за овај и друге злочине над Србима приведу правди и у том смислу тражимо и од међународне заједнице да поново отворе овај, али и друге нерешене случајеве злочина над Србима и жртвама макар после две деценије донесу мир, а породицама трунку утехе.
Влада Републике Србије никада неће престати да тражи правду за жртве овог и других монструозних злочина почињених широм покрајине.
Прочитајте још:
- Злочин без казне: 18 година од масакра српских жетелаца
- Сва злодела „Касапина“ Вокера: Хоће ли албански плаћеник бити оптужен за ратне злочине