Приштина без председника, владе, скупштине и дела врхушке ОВК обележава 13 година од како је Хашим Тачи, који сада броји затворске дане у хашкој ћелији, прогласио независност Косова уз присуство и благослов својих западних ментора.
Косово после 13 година – још тражи признање
Анђелковића ова ситуација, како каже, не подсећа на оно где су Албанци са Косова били 2008. године, већ личи на период у лето 1999. године, ако не и коју годину уназад.
„Сем те формално објављене независности и признавања једног броја земаља ништа се није променило. Исти они који су им дозволили да се самовољно отцепе од Србије 2008. су Косово као независно третирали и 2000. године. Осим тога, они већ 21 годину говоре да су независни, али чињеница је да је у политичком смислу њихов статус идентичан као што је био и пре 13 или 20 година“, сматра Анђелковић.
Очекивано је да ће Бајденова администрација наставити политику континуитета коју је започела Клинтонова администрација према Косову, додаје наш саговорник, а у прилог томе иду и честитке које је добила Приштина, а који дан раније и Србија, где се јасно каже да Америка од Београда тражи признање Косова.
„Ово не бих доводио у питање и мислим да ће само тражити друге механизме како би притисли Србију, али ја дубоко верујем да су принципи који су установљени о проналажењу компромиса нешто што ће на крају морати да постане доминантно“, наводи Анђелковић.
Ако не буде преговора, биће још повлачења признања
Колико ће све то трајати, то ћемо видети, истиче он, али чињеница је да Косово тапка у месту, односно да не иде узлазном линијом, већ би се пре рекло силазном, имајући у виду да је 17 држава чланица Уједињених нација које су признале Косово, повукло своје признање тако да сада у УН седе 92 државе које их признају, и 96 које их не признају.
„Да они имају заокружену независност како тврде, зашто би разговарали са Београдом. Јасно је да је у само неколико година иза нас повлачење признања Косова ишло глатко, а сигуран сам да ако не буду желели преговоре, да би тај број био и већи. Аљбин Курти је са једне стране левичар, а са друге националиста и њега преговори са Београдом не занимају. А сада је јасно да без разговора нема компромисног решења“, истиче он.
Чисти се само врх брега
Иако је за похвалу, како додаје, што је Запад решио да се растерети препознатљивих лица ОВК, јер су своје одслужили, то не значи да је Косово очишћено од ОВК јер доста њих седе у Покрету Самоопредељење, које је победило пре пар дана на изборима у Приштини.
„Не мислим да је та чистка скроз успела јер други ешалон лидера ОВК је и даље ту. Ово је само врх леденог брега. Оно од чега се не могу одвојити је идеологија ОВК коју Албанци са Косова негују као своју традицију“, наглашава наш саговорник.
Чињеница да Косово жели да се прикључи Албанији није од јуче, подсећа Анђелковић, али јесте бизарна с обзиром на то да претендују да буду држава, која је кроз Ахтисаријев план чак постала и „нација“ - Косовари.
„Те њихове најаве су производ континуитета њиховог размишљања, али ако се сетимо Косова из СФРЈ, треба рећи да је оно тада било по свему испред Албаније а и највећи њихов Универзитет је био Приштини, а не у Тирани. Приштина и данас сматра да је испред Албаније у сваком смислу и ово је више покушај да нађу начин за улазак у евроатлантске воде“, сматра Анђелковић.
Велика Албанија као алиби
Тај пројекат би био неуспешан, јер Косово хоће унију са Албанијом, а не припајање, што је парадокс, ако говоре о припајању Албанији.
„Тако да ја то видим као тражење алибија за неуспех у конституисању потпуне независности Косова, а са друге стране је идеолошка компонента која траје више од 100 година“, подсећа Анђелковић.
Косово фактички не постоји на економској мапи и ваљда је због тога Аљбин Курти затражио да се реинкарнира „Маршалов план“ за западни Балкан како би и Приштина могла да се покрене са мртве тачке а не да живи од донација. Централна банка Косова објавила је податак да је Косово доживело економског пад од 7,2 одсто у последњих годину дана (2020), губитак хиљада радних места, као и да је смањена потрошња, инвестиције и имају проблем са недостатком новца на тржишту.
Приштина је на рубу економске пропасти
Подаци ММФ говоре да је Косово, уз Молдавију, најсиромашнији политички ентитет у Европи. Бруто домаћи производ је тек 6,3 милијарди евра, или 3.400 евра по главни становника. Стопа незапослености је 32 одсто, док је код младих она већа од 40 одсто. Буџет Косова не премашује две милијарде евра. Просечна нето плата у приватном сектору је највиша 340, док је у јавном између 450 и 590 евра. Државна и јавна предузећа углавном праве губитке и живе од субвенција. Минимална зарада за раднике до 35 година је 130 евра, а за старије 170 евра.
Косово фактички живи од велике дијаспоре са запада која годишње пошаље 760 милиона евра породицама на Косову. што чини чак 11 одсто БДП-а. Највише пензионера долази из редова ратних ветерана, њих 36.000 са просечном пензијом од око 240 евра. Пали борци и инвалиди рата, којих има око 15.000, имају просечну пензију око 150 евра. На ове расходе укупно одлази цела трећина средстава за пензију – 95 милиона евра из буџета од 260 милиона евра.
Ипак Курти не жели да уђе у такозвани „Мини шенген“ а и економски споразум из Вашингтона му није близак, па није ни чудо што поједини албански аналитичари сматрају да је „Приштина главни град имагинарне државе“.