Девет Срба тражи статус жртве Тачија и ОВК

Служба за заштиту сведока Специјализованих већа Косова са седиштем у Хагу предложила је судији за претходни поступак да одобри статус жртве за 17 особа у процесу који се води против некадашњег Главног команданта ОВК Хашима Тачија и тројице шефова те паравојске, сматрајући истовремено да само један захтев за такав статус треба да одбије.
Sputnik

Захтеве за статус директне или индиректне жртве до сада је поднело укупно 18 особа, од чега су девет Срби, шест косовски Албанци, а националност тројице није објављена у Првом извештају ове Служе, у ком се поред осталог предлажу и заштитне мере за жртве.

За све кандидате жртве спрске националности Служба је предложила судији да им додели тај статус, као и за пет кандидата албанске и троје неидентификоване националности, док је само за једног Албанца предложила одбијање његовог захтева, јер се односи на догађај из 1997. године, а тај период није обухваћено оптужницом против Тачија и осталих.

Овај Албанац тврди да су га 1997. године упуцали припадници ОВК због чега трпи физичке и менталне последице.

Сви поменути кандидати за жртве означени су псеудонимима - бројевима, како би се заштитио њихов идентитет ради безбедности.

Пет Срба тврди да су били директне жртве ОВК, односно да су, како се наводи у извештају, били киднаповани, мучени, противправно задржани и да се према њима нечовечно поступало у логору који се помиње у оптужници у инкриминисаном периоду.

Тврде да су претрпели физичку, менталну и материјалну штету као последицу ових злочина.

Четворо је поднело Служби документацију у вези са повредама, док је једна жртва поднела и психијатријски извештај о претрпљеној душевној повреди.

Још један подносилац захтева српске националности тврди да је директна жртва киднаповања, мучења, незаконитог притварања и окрутног поступања од стране припадника ОВК у логору на Косову у периоду на који се односи оптужница.

Девет Срба тражи статус жртве Тачија и ОВК

Овај подносилац пријаве наводи да је претрпео физичку, менталну и материјалну штету као последицу ових кривичних дела. Поднео је лекарска уверења о физичкој и менталној повреди и фотографије уништене имовине, као и документе о губитку зараде као пратећу документацију за материјалну штету, наводи се у извештају.

Друго троје Срба, који су поднели захтеве за статус, наводе да су индиректне жртве ОВК. Једној жени су припадници ОВК отели мужа који никада није пронађен, а двоје Срба се жалило због отмице, односно убиства очева.

Троје Албанаца из исте породице, тврде да су индиректне жртве ОВК чији је супруг, односно отац отет и никада никада није пронађен. Још један Албанац тврди да су му припадници ОВК убили брата, што га чини индиректном жртвом злочина.

Три подносиоца захтева, чија националност није објављена, су чланови исте породице, чији је муж, односно отац био отет и убијен од стране ОВК.

УНМИК-ова Канцеларија за нестале особе и форензику 2010. године утврдила је његов идентитет, наводи се у извештају. Још једна косовска Албанка тврди да су јој припадници ОВК убили брата, због чега је претрпела менталне повреде.

Служба за заштиту жртава тражи од судије да свим апликантима одреди додатне заштитне мере због оправданог и повећаног ризика за њих и њихове породице које живе на Косову.

Девет Срба тражи статус жртве Тачија и ОВК

Конкретно, тражи да се јавности никако не открива било која евиденција која идентификује подносиоце, као и да се у њиховој идентификацији искључиво користе псеудоними.

„Ове заштитне мере имају за циљ да обезбеде да се информације о идентитету кандидата не деле са спољним светом“, наводи се у извештају службе.

Одлуку ко ће бити жртва у поступку донеће судија за претходни поступак.

На његову одлуку постоји право жалбе.

Тачи, као и Јакуп Краснићи, Кадри Весељи и Реџеп Сељими терете се за низ ратних злочина и злочина против човечности широм 40 места за у којима су људи неосновано лишавани слободе, мучени и убијани, за које им прети казна доживотног затвора.

У оптужници се наводи да Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи сносе индивидуалну кривичну одговорност, према различитим облицима кривичне одговорности, за кривична дела извршена у контексту немеђународног оружаног сукоба на Косову, која су била део раширеног и систематског напада на особе за које се сумњало да су били против ОВК.

Кривична дела која им се стављају на терет извршена су у периоду најкасније од марта 1998. до септембра 1999. на више места на Косову, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији.

Према наводима оптужнице, та дела су извршили припадници ОВК против стотина цивила и лица која нису били активни учесници у непријатељствима, преноси Танјуг.

Прочитајте још:

Коментар