„Седморица младих“ и у Гинисовој књизи рекорда
Као ансамбл који је 33 године непрекидно свирао заједно, „Седморица младих“ ушли су у Гинисову књигу рекорда, а поред разноврсног репертоара и комичарског талента, они су били једни од најутицајнијих промотера џеза на овим просторима.
„Ако се гледа по броју и дужини наступа, мислим да смо ми најбољи промотери џез музике и у Европи и код нас“, каже за Спутњик легенда џеза и комичарског програма, Јова Радовановић.
Прву поставку ансамбла „Седморица младих“ који је настао 1959. године чинили су Зоран Зарије Раковић на труби, Љубиша Милић на тромбону, Владислав Василић на кларинету, Небојша Данчевић који је свирао клавир, Милутин Васовић на гитари, Љубиша Стошић на басу и Бранислав Тодоровић као бубњар. Јова Радовановић групи се придружио 1963. године уместо Владислава Василића на кларинету и убрзо постао њен заштитни знак.
„Музика ме је пратила откад знам за себе. Џез је нешто са чиме сам почео и мислим да је џез најбоља основа за музичаре“, тврди Јова Радовановић.
Музика „Седморице младих“ првобитно се заснивала на џезу, диксиленду и афроамеричким спиритуалима, да би временом ансамбл у репертоар убацио и друге музичке жанрове.
„Када смо почели да свирамо популарну музику, наставили смо да поштујемо прецизност џеза. Све што смо свирали имало је другачији призвук, одређенији и чвршћи, баш захваљујући џезу“, наводи чувени музичар.
Први наступали у Совјетском Савезу након Стаљинове смрти
Наступали су широм западне Европе, Совјетског Савеза, у Сједињеним Државама, а берлинску „Дојче халу“ пунили су седам пута заредом. Били су прва естрадна југословенска група које је имала турнеју по Совјетском Савезу након смрти Стаљина.
„У Совјетском савезу морали смо да опишемо цео свој репертоар, а Совјетска комисија одређивала је које нумере смеју да се изводе. Међутим, после првог гостовања, то је све збрисано и препуштено нама, а наравно сваки концерт морао је да има неколико џез нумера. Тако су грађани Совјетског Савеза на једном концерту могли да уживају у широј музичкој лепези и шоу програму“, објашњава музичар.
Упркос цензури, „Седморица младих“ у Совјетском Савезу провели су преко три године, приредили више од хиљаду концерата и чак успели да сниме два студијска албума.
„Њима је све то што смо ми радили било интересантно да смо понекад имали и по три концерта дневно. Сваког дана мењао сам по три одела, јер већ после првог концерта све на мени буде мокро. Било је напорно, али било је лепо“, признаје он.
Обавезни на свакој Титовој забави
„Седморица младих“ често су наступали на забавама Јосипа Броза Тита, били његови гости, а 1975. године проглашени су за југословенске амбасадоре културе.
„Тита смо освојили оним што смо радили. Једном смо одсвирали концерт за људе из његове организације, а одмах након тога уследио је позив да гостујемо на Титовом броду ’Галеб’ где смо наступали за војску и Титове официре“, сећа се Радовановић.
Према његовим речима, Тито није приредио забаву на којој „Седморица младих“ нису наступали.
„Тито и Јованка плесали су уз нашу музику са великим задовољством“, сведочи Радовановић и додаје да је на Титовим забавама ансамбл упознао бројне високе званице, аташее и државнике великих земаља.
„Седам плус седам“ најгледанији ТВ серијал Југославије
Током своје дугогодишње каријере, ансамбл је снимио 30 сингл плоча и више од 10 ЛП плоча, а поред музике, истакли су се и као забављачи.
„Импровизацију и забаву сам носио у себи и оног тренутка када сам дошао у ансамбл што је било 1963. године нисам наишао на одобрење у почетку, али касније су људи приметили моју жељу да се и на тај начин докажемо. Онда смо почели да размишљамо о шоу програму, а људи из телевизије су то препознали и снимили смо три ТВ серијала“, истиче Радовановић.
У ТВ серијалима „Циркус седам младих“, „Будите уз нас“ и „Седам плус седам“ који се сматра најгледанијим шоу програмом на просторима бивше Југославије, „Седморица младих“ угостили су највеће звезде тог времена.
„То је било другачије време, када смо имали простора да се припремимо, да размислимо. Један шоу програм спремали смо 25 дана, а снимали га 5. Данас је све сада и одмах“, сматра он.
Џез, то је дијагноза
Последњи концерт приредили су 1991. године у Сарајеву, а званично су престали са радом 1999. године. Од деветорице, који су били чланови групе, осим Јове Радовановића – живи су још бубњар Небојша Кунић и тромбониста Љубиша Милић.
На питање шта ових дана слуша, наш саговорник одговара:
„Обавезно слушам џез, јер ме опушта. Схватио сам, џез је дијагноза. Кад џезер прича нормалном човеку он га не разуме. Када џезер прича џезеру они разумеју све, па чак и кад не причају истим језиком“.