Владика Порфирије рођен је 1961. године у Бечеју, а на крштењу је добио име Првослав.
Основну школу завршио је у Чуругу, а Гимназију у Новом Саду.
Замонашио га је актуелни владика бачки, а тада јеромонах Иринеј (Буловић), у манастиру Високи Дечани, 1985. године.
Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986. године, када га је тада епископ рашко-призренски, а касније патријарх Павле, у манастиру Свете Тројице у Мушутишту рукоположио у чин јерођакона.
Постдипломске студије завршио је у Атини, а потом долази у манастир Светих архангела у Ковиљу, где је рукоположен у свештеномонашки чин и постављен за игумана.
„Монах сам постао јер сам у Цркви трагао за оним што она заиста нуди и због чега једино постојимо на овом свету, јер Бог није ни Хрват, ни Србин, ни Немац - он је љубав, а Црква није на овом свету да бисмо ми били бољи људи, или да би се бавила социјалном правдом - она постоји јер нема човека који се не пита о смислу својег постојања“, рекао је Порфирије једном приликом објашњавајући зашто је постао монах.
Докторирао је 2004. на Богословском факултету у Атини, а на катедри Пастирске психологије београдскког Богословског факултета наследио је чувеног психијатра и академика др Владету Јеротића.
У манастиру Ковиљ био је веома предан излечењу младих од зависности.
То су године када манастир Ковиљ постаје духовна матица многим младим људима: интелектуалцима, уметницима, популарним глумцима и рок музичарима, поготово из Новог Сада и Београда.
Године 2005. формирао је терапијску заједницу "Земља живих", која је призната као најуспешнији пројекат за лечење наркоманије, а данас, под руководством владике Порфирија, има више од стотину штићеника у камповима широм Србије.
Епископ Порфирије је, већ деценију председник Управног одбора српског привредног друштва ''Привредник'' у Загребу, који обезбеђује стипендије за велики број надарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на верску и националну припадност.
Као представник свих цркава и верских заједница 2005. године изабран је за члана Савета Републичке радиодифузне агенције (РРА), а Савет га је за свог председника изабрао 2008.
Сабор му је 2010. године поверио да утемељи свештеничку службу у Војсци Србије.
Своје стручне богословске радове је објављивао у часописима у земљи и у свету.
"Владика Порфирије, као један од најугледнијих савремених српских духовника и интелектуалаца, има изузетно широк круг пријатеља, на само у отаџбини, а односе личног пријатељства и блиске сарадње негује и са свештеницима и представницима других Цркава и верских заједница. Говори грчки, енглески и немачки, и служи се руским језиком, а његов стил комуникације увек је прилагођен саговорницима“, пише, између осталог, у његовој званичној биографији.
Од јула 2014. митрополит је загребачко-љубљански. Тада је поручио да на нову дужност одлази „с радошћу, без предрасуда и отвореног срца у односу на све грађане Хрватске и Словеније“.
„Поздрављам све католике, протестанте, све хришћане, браћу других вероисповести, поздрављам и атеисте и агностике. Увек ћу искрено бити спреман за дијалог са свим људима, а дијалог, праштање и помирење биће начела која ћу настојати да примењујем у пракси“, рекао је тада Порфирије.
Митрополит Порфирије је недавно за Спутњик у емисији Док анђели спавају говорио о задацима који очекују новог патријарха, како бити човек и хришћанин у „новој реалности“, служби у Загребу, емоцијама које га обузму кад посети Јасеновац, о покојнима патријарху Павлу, митрополиту Амфилохију и Владети Јеротићу: