Управо уведен у трон, 46 патријарх, а 57 поглавар Српске православне цркве (СПЦ), Порфирије ће уз неспоран континуитет када су у питању религијски и идентитетски изворни принципи, унети нову енергију и спремност на дијалог о питањима која нас деценијама море као друштво, оцена је Ристића.
Кoментаришући приступну беседу новог патријарха, овај историчар који се посебно бави односом световних и духовних власти, за Спутњик каже да је она теолошки веома утемељена и са друге стране изузетно храбра у појединим својим ставовима.
И свевремен и савремен став патријарха Порфирија
„Он је указао да је спреман на дијалог, што унутар цркве, што унутар нашег друштва и нашег народа, указао је на традиционалне бољке од којих патимо, од којих је једна од најважнијих нејединство. Показао је спремност да заједно са својом браћом архијерејима и са свим припадницима српског народа ради на залечењу тих рана нејединства у црквеном, друштвеном и политичком смислу“, истиче наш саговорник.
По оцени Ристића, у личности патријарха Порфирија добили смо не само великог молитвеника и изузетног теолога, него врхунског интелектуалца и личност која је у приступној беседи указала на најважније изазове пред којима се налазимо као парвославни хришћани, као припадници српског народа и као грађани Србије.
„Јасно је дистанцирао Српску православну цркву (СПЦ) од политике и нагласио да СПЦ не треба да се бави политиком, као што ни политика не треба да се бави СПЦ. Такође је указао на то да СПЦ не треба да решава друштвене проблеме, али да треба да учествује у њиховом решавању, да треба да буде тачка сусретања“, оценио је Ристић.
За њега је потпуно разумљиво и очекивано што ће патријарх Порфирије, како је рекао у беседи, прве молитве увек упутити страдалном српском народу на Косову и Метхији.
Јасно је шта је за нас Косово и Метохија
Деценијама Срби и српске светиње и богомоље страдају на тлу наше јужне покрајине, а на карју крајева он је духовни поглавар СПЦ чије је седиште управо у манастиру свете Патријаршије у Пећи. Исто тако је разумљив и позив на решење тог гордијевог чвора који су многи запетљавали, без жеље да се распетља на миран, достојанствен начин који би омогућио трајан мир на КиМ, а не само привремено примирје које траје од 1999. године, каже Ристић.
Патријарх, међутим, није оставио никакву дилему по питању тога шта нама значи Косово и Метохија.
„У духу поглавара СПЦ патријарх је сасвим исправно указао да Косово није мит, већ темељни део нашег националног идентитета, дакле много више од мита и да када се бавимо Косовом и Метохијом да се не бавимо имагинацијом, већ историјском и садашњом стварношћу и тежимо миру у будућности“, каже он.
Беседа упућена људима
Ристић посебно важним сматра то што патријарх Порфирије своју приступну беседу није упутио само верницима СПЦ, односно православним хришћанима, већ свим људима, јер у људима прво треба да видимо људска бића у пуном смислу те речи, па тек онда оно што нас идентитетски чини припадницима српског или неког другог народа, хришћанима, или верницима неке друге религије.
На питање у ком правцу ће нови патријарх усмеравати брод СПЦ, с обзиром на то да је у беседи напоменуо да треба да ходимо стопама мудрости патријарха Германа, стопама светости патријарха Павла и стопама великог подвижништва миротворца, претходног патријарха Иринеја, Ристић подсећа да је патријарх Порфирије личност која је релативно млада по црквеним стандардима.
Енергија најмлађег патријарха
Има свега 59 година и тренутно је најмлађи предстојатељ једне помесне православне цркве на читавом хришћанском истоку. Потпуно је, каже, разумљиво што се позвао на своје велике претходнике, на њихову делатност и подвиге, указујући у ком правцу види деловање СПЦ у наредним годинама. Ипак додаје да треба сачекати и видети на који начин ће политичке, друштвене и друге околности утицати на могућност деловања нашег патријарха, на давање правог, пуног одговора читаве Цркве и нашег народа, заједно са нашом државом, на све изазове са којима се сусрећемо.
„Уколико очекујемо класичан, банални континуитет тога свакако неће бити и нема потребе да буде неког рутинског континуитета. Постоји континуитет у изворним принципима, што религијским, што идентитетским који су неразрушиви, који се не доводе у питање. Али такође постоји и потреба да се унесе једна нова енергија, спремност за дијалог, разговор, за храбро отварање одређених тема и храбро постављање одређених питања, односно покушаја да се дају одговори на нека питања која море наше друштво, народ и државу годинама и деценијама“, рекао је Ристић за Спутњик.