Талентовани српски кошаркаш у пуном сјају заблистао је у националном дресу Србије у квалификацијама за Европско првенство.
У утакмици са Грузијом, која је изузетно била важна за „орлове“, Петрушев је постигао 27 поена, уз то је имао шест скокова и сјајан проценат шута из игре, те је, иако дебитант, био најзаслужнији за победу и пласман на шампионат Старог континента.
Србија годинама, а може се рећи и деценијама жуди за крилним центром који има карактеристике ближе центру него крилу.
Немања Бјелица је од 2009. године у репрезентативном погону, момак који носи позицију крилног центра, али поседује другачије квалитете од играча Меге и откако је кренуо нови успон А селекције, а то је од 2009, у саставу никада нисмо имали играча Петрушевог потенцијала, али и квалитета.
Нешто најближе био је Новица Величковић који је 2009. као 23-годишњак играо важну улогу у освајању сребра на Европском првенству, али касније повреде омеле су га да испуни сав потенцијал.
Поменути Бјелица поднео је највећи терет, а ту су још били Милан Мачван, кратко Зоран Ерцег, (дуго) Стефан Бирчевић, а по потреби позицију уз центра покривали су Никола Калинић, Марко Симоновић, док је на Мундобаскету у Кини и Никола Јокић играо на себи неприродном месту.
Од поменутих кошаркаша, рачунајући Бјелицу, једино је Милан Мачван играо велику улогу као крилни центар, Калинић је више играо као крило, а остали нису имали запажене партије на четворци.
Јасно је да је фалила „та“ четворка која има одличан осећај за напад, добру игру леђима, добар шут, одличан скок и све остало што је потребно за играча врхунског квалитета.
Против Грузије добили смо потврду да је то Филип Петрушев, међутим, како је кошаркашко небо, поготово у Европи, веома мутно, сви се надају да ће 20-годишњак бити доступан националном тиму Србије и у будућности.
Ово питање уопште не би требало да се поставља, али људи који воде ФИБА знају да закомпликују ситуацију до бесвести, као што су уосталом урадили са квалификацијама за Европско и Светско првенство.
Петрушев је играо за репрезентацију против Грузије само из разлога што је кошаркаш Меге, односно још не игра у НБА, нити Евролиги.
Познато је да Евролига и НБА нису имали разумевање за нови хир ФИБА, па тако кошаркаши који наступају у поменутим такмичењима нису у могућности да носе дрес своје државе.
Међународна кошаркашка федерација желела је да створи нешто налик квалификацијама у фудбалу, али нису мислили на то да су организационо слабији од Евролиге, а наравно и НБА.
Тако имамо случај да играчи који су изборили пласман на Европско првенство вероватно неће играти на истом, пошто су то, у случају Србије, углавном „Ц“ тимови – „А“ је у НБА, „Б“ у Евролиги, па мора да игра „Ц“.
ФИБА је за сада урадила све да отежа кошаркашима, а не би нас чудило када би у будућности организовали нешто слично Светском првенству у фудбалу у Катару, односно да шампионат организују усред сезоне.
ФИФА то може јер је изузетно моћна, али ФИБА није и ако би се одлучила на тако неки потез, Петрушев, али и остали врхунски играчи не би могли да учествују на тим турнирима.
То је мало вероватно јер је ипак у интересу да на такмичењу буду најбољи кошаркаши, међутим, са људима из ФИБА се никада не зна...
Долазимо и до „проблема“ који изазива НБА лига. Најјаче франшизе света не бране својим играчима да играју за репрезентације, али их сваког лета саветују да је боље да се посвете индивидуалном раду него да ризикују повреду носећи дрес националног тима.
Тако смо имали пример Николе Јокића који је пропустио Евробаскет 2017. године како би се управо посветио свом телу и спремио се за најважнију сезону у каријери.
То се на крају испоставио као добар потез, пошто је Јокић одиграо сјајно и на крају такмичарске године потписао је петогодишњи уговор вредан 148 милиона долара.
Али Србија није имала Јокића, а са њим на паркету имала би много веће шансе против Словеније у финалу. Свакако и без Јокића утисак је да су „орлови“ морали да победе и освоје злато јер је квалитет ипак био на њиховој страни.
Потенцијално слична ситуација чека и Филипа Петрушева. Далеко је млади кошаркаш од висина Николе Јокића, али са правилним развитком и одређеном дозом среће, нема сумње да ће и он бити вишемилионски кошаркаш.
О том потом, али дуго смо чекали оваквог кошаркаша и сви се надају да у будућности неће бити препрека, те да ће носити дрес Србије и на великим такмичењима.
► Деби и одмах најбољи – будућност Србије је светла
► Србија се на крилима Петрушева пласирала на Европско првенство!
► Човић за Спутњик открио зашто највећи српски таленат није дошао у Звезду