На прво место лист је ставио Сједињене Америчке Државе. Напомиње се да САД имају огроман одбрамбени буџет, опсежну инфраструктуру и велики број трупа. Потенцијал америчке војске комбинован је са моћном одбрамбеном индустријом, укључујући и у области ваздухопловства и присуства неколико група носача авиона.
Друго место, по мишљењу стручњака заузима Русија. У тексту се указује на активно оживљавање флоте. Очекује се да ће 2021. године нова генерација руских стратешких подморница и подморница са крстарећим ракетама дати земљи низ предности.
Растућа снага модернизованих корвета и других малих бродова Русије ојачаће одбрану приобаља. Такође, руска војска је супериорнија од америчке у свим категоријама копнених снага, осим у оклопним возилима, сматрају стручњаци.
На трећем месту је кинеска војска која наставља са значајним дугорочним улагањима у све области војне индустрије. Пекинг има други по величини војни буџет и највећи број резервиста који испуњавају услове за војну службу. Кина тренутно реализује неколико амбициозних програма набавки за наредне деценије, од стварања сопствених ударних група носача авиона до развоја флоте бомбардера и ловаца шесте генерације.
Без обзира на релативно мали одбрамбени буџет и недостатак великог броја војних производа у поређењу са три водеће светске силе, војни потенцијал Индије потиче из њене огромне бројности и подједнако импресивним бројем резервиста. С тим у вези, земља се налази на четвртом месту најјачих војски. Аутори напомињу да земља има велику флоту тенкова, као и велике обалске одбрамбене снаге и солидну резерву артиљеријског оруђа.
Иако је Њу Делхи и даље увозник војне технике, недавно је поставио темеље за самосталну домаћу одбрамбену индустрију, заузевши четврто место на ранг-листи.
Пето место експерти су дали Јапану. Јапан је 2020. први пут збацио Француску и заузео њено место на списку најмоћнијих војски на свету. Токио има јако ваздухопловство и активно присуство у појединим категоријама поморских снага, али глобални ранг Јапана опада због релативног недостатка копнених снага.
Лист је у децембру писао да су односи између Русије и НАТО-а били толико напети, да би сваки погрешно протумачени инцидент могао да доведе стране у стање „случајног рата“. Аутори су истакли да је безбедносна ситуација на европском континенту достигла најгоре стање у последњих 30 година, а војне снаге Русије и НАТО-а делују много ближе једна другој, што доводи до потенцијално опасних инцидената.