Камион-првенац
Совјетска индустрија, која се шездесетих година прошлог века развијала великом брзином, осетила је да јој недостају велика возила.
За нову фабрику изабран је Набережније Челни - град у Татарстану, где је 1969. године покренута изградња погона пројектованог за производњу 150.000 аутомобила годишње.
С обзиром да се квалитет путева побољшавао, да су се у држави градили нови аутопутеви, пројектанти се нису усредсредили само на проходност него и на удобност и карактеристике камиона.
Узели су у обзир европско искуство производње камиона са мотором испод кабине. Ово је омогућило да кабина буде удобнија и пространија, видљивост боља и ефикасније искоришћена дужина возила.
Овом пројекту су се прикључили и експерти московског ауто-гиганта ЗиЛ, који су имали велико искуство у развоју камиона од нуле и њиховом лансирању у производњу.
У то време стручњаци из ЗиЛ-а су направили експериментални модел под ознаком ЗИЛ-170, који је служио као прототип првог Камаза. На његовој основи развијена је читава породица тро-осовинских возила носивости најмање осам тона.
За неколико година ЗиЛ је развио неколико десетина примерака перспективног камиона. Прототипови су вожени по путевима и теренима у северним и јужним регионима Совјетског Савеза. На основу резултата испитивања камионе су дорађивали, отклањали недостатке и тражили оптимална конструктивна решења.
Тада су КамАЗ упоређивали са иностраним камионима компанија „Форд“, „Мерцедес“ и Интернешнал“.
Поправка на „коленима“
У фебруару 1976. године први серијски Камаз-5320 сишао је са производне траке у Набережним Челни. По совјетским стандардима био је то врло удобан камион, пространа кабина са три седишта, звучна и топлотна изолација, сигурносни појасеви, седиште на подешавање за возача, висок положај за седење, који пружа добар поглед на пут.
Камион је добио нови осмоцилиндрични једанаесто-литарски дизел са 210 коњских снага и петостепени мењач са редуктором, што значи да има десето степени пренос. А за лакши старт по хладном времену, обезбеђени су грејачи паљења. Резервоар за гориво је од 200 литара. Потрошња дизел горива у овом случају износила је око 30 литара на сто километара при брзини од 80 километара на сат. Кочнице су пнеуматске, добош кочнице.
Прве две године фабрика је производила три верзије Камаза: камион од осам тона, кипер и тегљач носивости од десет и двадесет тона. Затим су развили камион са повећаним међуосовинским растојањем, шлепер и кипер за пољопривреду.
Јача страна ових камиона је одржавање. Могуће је било отклонити квар „на коленима“, што је било веома важно у одсуству развијене мреже ауто-сервиса у СССР-у. Поред тога, конструктори су покушали да поједноставе одржавање тако што су повећали стабилност подешавања, смањили број места за подмазивање и користили шрафове.
Спорт и рат
Почетком осамдесетих у Набережним Челни покренута је производња теренског возила од шест тона под индексом 4310, који је првенствено био намењен за војску. Уграђено витло, концепт 6x6 и повећани размак од тла омогућили су да се превазиђе готово сваки теренски пут.
Војни Камаз је ватрено крштење имао у Авганистану. Ови камиони су били основно средство за превоз руске војске и терета и доказали су се. Није ствар у већој удобности у поређењу са другим војним возилима, већ су камиони Камаз били изненађујуће поуздани и лаки за маневрисање.
Фабрика се први пут сусрела са санкцијама Запада током рата у Авганистану. Америчка компанија „Ingersoll Rand“ је осамдесетих година под притиском Стејт департмента престала да испоручује делове и компоненте за аутоматску линију за обраду цилиндара мотора према раније закљученом уговору.
Зависност од иностраних добављача нивелисана је укључењем Академије наука и водећих научно-истраживачких института у развој камиона.
Током 45 година више од два милиона камиона различитих модификација је направљено у фабрици у Набережним Челни. Стотине хиљада камиона Камаз прешло је све путеве СССР-а и Русије, многи модели испоручени су и настављају да се испоручују у десетинама земаља широм света.
Настала је и фабричка екипа „КАМАЗ мастер“, која је учествовао у релију камиона. Тада су још увек непознати совјетски тркачи, неочекивано за све, успели да освоје награде.
Екипа је 1990. године учествовала на релију „Дакар“ у категорији камиона. Већ 1996. године су однели победу. Од тада су се камиони Камаз 27 пута борили за шампионску титулу са светским лидерима аутомобилске индустрије и победили 15 пута.