Према речима спољнополитичког коментатора, новинара Борислава Коркоделовића, много тога ће зависити од става међународне заједнице, јер су око разрешења ситуације у Мјанмару тренутно супротстављена два става.
Да ли ће Америка закомпликовати ситуацију у Мјанмару
„Постоје две струје, од којих је једна западна и њу медији у Кини доживљавају као „доливање уља на ватру“. Наиме, Запад инсистира на моменталном ослобађању затворених цивилних вођа Мјанмара, нарочито Аунг Сан Су Ћи, која је била народни лидер док није ухапшена. Та западна струја мишљења иде ка томе да ће уз помоћ санкција, од којих су неке већ уведене од стране Сједињених Америчких Држава, а сада се на тај корак спрема и Европска унија, војне власти у Мјанмару бити приморане да или испуне захтеве за пуштањем ухапшених, или да постигну неку врсту компромиса са збаченом владом и распуштеним парламентом“, објашњава Коркоделовић.
Другу струју, како наводи, заступају пре свега Кина, али и удружење земаља Југоисточне Азије АСЕАН, који сматрају да су догађаји у Мјанмару унутрашња ствар те земље и да морају бити обезбеђени, пре свега, мир и безбедност у држави, као и да мора бити постигнута нека врста компромиса.
„Мјанмар је чланица АСЕАН-а и та организација требало би да има водећу улогу у решавању ситуације, а Кина је спремна да пружи подршку. АСЕАН је иначе познат по томе да не иде на оштре мере, на санкције и они су и ранијих деценија, када год је у Мјанмару на власти била војна хунта, настојали да мирним средствима, преговорима и без непотребних конфронтација постигну компромис. У томе су имали и одређене успехе јер су војне власти у бар два маха у прошлости препуштали власт цивилним властима. Тако да очекујем да ће ускоро бити одржан министарски састанак АСЕАН-а, макар и неформални, са циљем разрешења ситуације“, каже Коркоделовић.
Ипак, како додаје, треба имати у виду да САД себе доживљавају као „светионик демократије“, те ће пуно тога зависити од става Запада.
„У последњих пет година владавине Аунг Сан Су Ћи постале су врло активне западне невладине организације и својеврсни институти, отворено финансирани из иностранства, нарочито из Сједињених Држава, који су пропагирали даље потискивање утицаја војске, али и ширили антикинеска расположења. Тако да очекујем да ће на карту управо тих организација играти они који споља желе да промене курс којим је Мјанмар ишао и под владавином Аунг Сан Су Ћи, са којом је Кина имала веома добре односе“, указује Коркоделовић.
Да ли ће ситуација ескалирати?
Догађања у Мјанмару, примећује саговорник Спутњика, треба сагледавати у ширем контексту односа између западног света и Народне Републике Кине.
„Западни свет, а нарочито Сједињене Америчке Државе, не крију да на сваки начин желе да зауставе успон Кине. У том смислу где год могу подижу препреке привредном, економском и дипломатском успону те земље, па је тако и Мјанмар, према мишљењу одређених западних аналитичара, доживљен као место где треба развијати антикинеска расположења и потиснути утицај Пекинга. Мјанмар има 55 милиона становника, што је пристојно тржиште, а Кина је највећи трговински и инвестициони партнер те земље. Иако на западу постоје покушаји да се створи утисак да је Кина, на неки начин, подржала преузимање власти од стране војске у Мјанмару, Пекинг је то одлучно демантовао и инсистира на посредовању АСЕАН-а“, напомиње Коркоделовић.
Упитан да ли очекује ескалацију ситуације у Мјанмару, Коркоделовић каже да ситуација постаје све сложенија, а да је војна управа почела са доношењем закона који ограничавају грађанске и личне слободе током трајања ванредног стања.
„Међутим, последњих недеља уочава се да се увелико променила улога и демонстраната и војске. И једни и други користе обиље нових техника, па је у току велика расправа међу азијским теоретичарима на тему да ли ће војска успети да одржи контролу, а нарочито да ли ће успети да у сваком тренутку мобилише ниже официре и обичне војнике. Војска Мјанмара није на нивоу развијености америчких, кинеских или руских снага, али увелико користи дронове за контролу демонстрација, као и интернет који се обичним грађанима искључује између 1 сат после поноћи и 7 ујутру. Тако да је ово другачији „театар сукоба“ него што је био случај ранијих деценија“, каже Коркоделовић.
Такође, поставља се питање шта ће бити са главним командантом оружаних снага Мин Аунг Хлаингом, који је сада преузео власт.
„Генерал већ има велике проблеме са међународном заједницом због сукоба са значајном муслиманском мањином Рохинга и прети му оптужба и суђење за геноцид. Он је под санкцијама Вашингтона и ово му је такође и последња година када формално може да буде у оружаним снагама. Тако да многи догађаје у Мјанмару посматрају и кроз призму личне позиције генерала Мина. У сваком случају остаје да се види како ће се ситуација даље одвијати, а ја се надам да ће се уз посредовање АСЕАН-а и помоћ Уједињених нација, као и Кине и Русије, наћи компромис у Мјанмару“, каже Коркоделовић.
Генерални штрајк
Полиција у Мјанмару почела је у понедељак да растерује демонстранте, док су широм земље затворене све радње због генералног штрајка који је сазван у знак противљења војном удару, упркос упозорењу власти да би сваки сукоб могао да значи и губитак живота. Војна управа прогласила је ванредно стање на годину дана и обећала да ће бити одржани избори након којих ће овлашћења бити предата победничкој странци.
Вашингтон је пре десет дана увео санкције против вршиоца дужност председника Мјанмара и још неколико војних официра.