Тамна страна индустрије најомиљеније посластице на свету

Европска унија ће у наредних шест година помоћи Обали Слоноваче да производњу какаоа прилагоди будућим европским законима о одрживим ланцима снабдевања. Ова држава, уз Гану, производи више од половине какаоа у свету, а управо уз ту производњу везује се сеча шума, уништавање биодиверзитета и експлоатација дечје радне снаге.
Sputnik

Европски парламент већ дуже време од Уније захтева да усвоји законе који ће спречити увоз сировина и производа повезаних за дефорестацијом и кршењем људских права, пише Еурактив.

Амбасадор ЕУ у Абиџану Јобст фон Кирхман изјавио је 19. фебруара да у контексту будућих програма за период од 2021. до 2027. године ЕУ планира да са и до милијарду евра помогне Обали Слоноваче у транзицији ка одрживој производњи какаоа.

„Европски потрошачи данас желе да конзумирају производ који потиче из одрживе производње и то се односи и на све сировине и све земље“, рекао је Кирхман, који није рекао када ће бити донета коначна одлука о финансијској помоћи.

Потрошачи ЕУ одговорни за 10 одсто глобалне дефорестације

Према подацима Европске комисије, кроз увоз потрошних добара као што су месо, соја, палмино уље или какао, ЕУ и њени потрошачи одговорни су за око 10 одсто глобалне дефорестације која је резултат производње тих добара.

 

Тамна страна индустрије најомиљеније посластице на свету

Европа је највећи увозник какаоа и у њој се троши више од 60 одсто светске производње. Иако је ЕУ још 2000. године одредила шта права чоколада мора да садржи, социјални и еколошки проблеми који прате узгој какаовца остају деценијама без правог одговора.

Сада је све јачи притисак на ЕУ да се позабави питањем производње какаоа, при чему европски Зелени план нагласак ставља на њену одрживост.

„Заиста имамо одговорност да осигурамо да фармери буду довољно плаћени да би били у стању да какао производе у одрживим условима, што значи да и будуће генерације могу да га производе“, рекла је Јулија Кристијан, из невладине организације за заштиту шума ФЕРН.

Замршени ланци снабдевања

Као и кафа, палмино уље или соја, какао је увозна шумска сировина. Он што га чини посебним је то што се каковац углавном узгаја на малим пољопривредним добрима, просечне величине 2,5 хектара, тако да постоји огроман број фармера, а ланци снабдевања су врло замршени.

Директор за екологију у Светској какао фондацији Итан Будијански сматра да је за решавање еколошких питања везаних за какао неопходан робустан систем мониторинга, укључујући и сателитски надзор и учешће свих актера укључених у производни ланац.

Поред тога што се узгаја на мањим плантажама, какаовац је на њима често и једина култура, па су његови произвођачи веома осетљиви на промене цена, које их често приморавају на већу продуктивност.

„Људи крче шуму зато што су сиромашни, зато што је потребно више земље да би узгајали више какаовца“, каже Јулија Кристијан.

Сиромашни узгајивачи

Узгајивачи често зарађују мање од границе сиромаштва, која по дефиницији УН износи 1,61 евро (1,90 долара) дневно. Многи од њих, поготово жене, нису власници земље, па немају ни капитал нити мотивацију за нова улагања. Рурални животни услови и сиромаштво воде до тога да и деца морају да раде.

Више од половине светске производње какаоа отпада на Гану и Обалу Слоноваче. У те две земље ради приближно 1,3 милиона деце, што је пораст од 13 одсто у последњих десет година. Деца често раде до касно у ноћ, са опасним и оштрим алаткама.

Већина ради на породичним фармама, због чега је граница између испомоћи на имању и искоришћавања дечијег рада врло танка. Како често нису уписана у матичне књиге, деци је онемогућен приступ основним здравственим и социјалним услугама, а школе су обично удаљене и по неколико километара.

Тамна страна индустрије најомиљеније посластице на свету
У Гани и Обали Слоноваче узгој какаовца изузетно је важан део привреде и прехрањује око шест милиона фармера, а још 50 милиона људи ради на индиректно повезаним пословима.

Међутим, какао је и мотор дефорестације у тим земљама, делом због недостатка инструмената за спровођење закона а делом и због недовољно јасних имовинских односа.

Те две земље већ су погођене климатским променама, а крчење шума додатно угрожава регулацију климе, природне залихе воде и друге природне ресурсе, као и станишта дивљих животиња попут шимпанза, слонова или љускаваца.

„Нестанак кишних шума има јасан утицај на циклусе падавина, на земљиште погодно за узгој какаовца и других пољопривредних култура“, изјавио је Будијански.

Зачарани круг

Што је сеча шума интензивнија, теже је и узгајање какаовца, чиме се улази у зачарани круг.

„Производња какаоа ће заправо саму производњу какаоа учинити све тежом, пошто се уништавањем шума, уништавају и локални услови за гајење какаовца“, каже Јулија Кристијан.

Да би се пратило где се догађа дефорестација и где се искоришћава рад деце, потребно је да и ланци снабдевања буду транспарентни, а таквих је веома мало, преноси Б 952.

Рурални фармери своју летину продају посредницима који обилазе фарме и који какао препродају прекупцима или задругама. Затим на ред долазе трговци који какао продају погонима у којима се за рачун крајњих произвођача зрна прерађују у прах, напитак или какао бутер. Тек так обрађен како спреман је за даљу обраду или малопродају.

Јулија Кристијан каже да је праћење тих ланаца могуће, али веома скупо и да би за све компаније требало увести иста правила игре.

ЕУ полако постаје свесна свих проблема везаних за производњу какаоа, иако су већ и поједине велике компаније као што су „Марс“ или „Нестле“ добровољно дефинисале правила сертификације и покренуле пројекте за заштиту шума и биодиверзитета.

Европски парламент је крајем октобра изгласао ограничења за увоз у ЕУ која је настала као плод уништавања шума или кршења радних права.

Уз то, ЕУ је у септембру покренула и иницијативу за унапређење одрживости продукције какаоа, у коју су укључени највећи произвођачи Гана и Обала Слоноваче, узгајивачи из других земаља, чланице Уније, Европски парламент и невладине организације.

Светска какао фондација покренула је 2017. године „Иницијативу какао и шуме“, која је фокусирана на заштиту шума, рекултивацију деградираног земљишта, унапређење производње, уз снажну партиципацију локалних заједница.

Од покретања те иницијативе, у одвојеним извештајима УН и организације „Глобал форест воч“ констатовано је да је дефорестација, иако је у другим деловима света интензивирана, у Гани и Обали Слоноваче преполовљена.

Прочитајте и:

Коментар