Када је крајем 2018. добила поруку у којој пише да се највећа НАСА мисија за истраживање древног живота на Марсу одвијати на кратеру који носи име њеног града, начелница општине Језеро Снежана Ружичић мислила је да се ради о лажној вести.
Марс на Језеру - у Републици Српској, планета Земља
Иако је потврду информације да је место на Црвеној планети крштено као Језеро још 2007. због сличности рељефа добила од Природно – математичког факултета у Бањалуци, тражила је и писмену од НАСА, али и да јој га лично уручи амерички амбасадор.
„Он је хтео да писмо уручи у Сарајеву поводом Дана независности САД, али рекла сам, не, само у Језеру, требао нам је публицитет. Имали смо лепих пројеката, Влада Србије је много помогла Језеро, Влада Републике Српске је имала слуха, али за нас се једноставно географски није знало. Увек би питали, а где вам је то Језеро, па смо објашњавали , 70 км од Бањалуке, 10 км од Мркоњић Града, 10 км од Јајца и Шипова, сада је довољно да кажемо, "Језеро – на планети Земљи“, прича Ружичићева.
Одбројавали слетање на "Црвену планету"
Босна и Херцеговина коначно је сазнала за Језеро и његова језера, а становници овог места сазнали су све што нису занли о Марсу. Сваки корак мисије пратили су са великим узбуђењем. Чак су и заједнички пратили слање ровера на Марс.
„Одбројавали смо са децом, у својим могућностима, јер смо ми мала, јако неразвијена општина са јако скромним буџетом. Снимили смо филм с њима, причају о животу на Марсу, о томе да желе да постану астронаути. НАСА је ретвитовала, њени инжењери, тад смо већ привукли пажњу медија. Све амбасадоре БиХ широм света такође сам упознала са слањем ровера на планету Марс, на тачку названу по нашој општини. И они су помогли да се за нас чује“.
Грб општине са друге планете
Ту није крај промоције малог места у срцу Босне и Херцеговине, биће то прва општина у свету која ће у свом обележју имати другу планету. Грб који је изабран, чека још само мишљење хералдичара из Београда да се нађе пред општинским одборницима.
„На грбу се налази планета Марс, али на тој планети која је обележена као круг налази се наше језеро Ђол, велико и мало језеро, све речице и Плива као срце унутар Марса. У њему је и тврђава која подсећа на илирску краљицу Теуту, која је у Језеру боравила, одмарала од похода на Јадранском мору и речна ада, наше карактеристично острво. Остало је још само да о грбу чујемо мишљење хералдичара из Београда, да будемо сигурни да смо испоштовали сва правила“, каже начелница.
Све очи становника Језера ових дана упрте су на Марс. У том месту има пуно бораца који су стварали Српску, који, каже наша саговорница, без обзира на сиромаштво, желе да остану у Језеру, јер знају колико су дали да би сачували своја огњишта. Два пута су бежали, било је и паљења кућа.
Верују у бољитак из свемира
Језеро је данас мултиетничка заједница са 30 одсто Бошњака, који су у рату такође преживели велике губитке. Али, живот је отишао даље, све до Марса, који ће им, надају се, помоћи да оживе ово место са 1370 становника. Углавном раде у околним градовима, јер у Језеру су само два мала дрво-прерађивачка погона.
„Доста људи верује да можда после овога више ништа неће бити исто, да ће у Језеру бити много боље. Надамо се инвестицијама у туризам и екологију, изради туристичких комплекса, а можда и брендирању неких наших производа, како би посетиоци Језера на планети Земљи могли да купе аутохтону храну, да спавају у неком газдинству, сеоском домаћинству“, каже Ружичићева.
Са својим језерима и околним брдима Језеро на Земљи је место невероватно лепе, потпуно очуване природе. О њему су снимљени најбољи еколошки филмови Републике Српске, али ни то није било довољно да се у њега живот врати у потпуности.
Становници овог места зато су изузетно захвални Србији на помоћи. Са 50 хиљада евра грађани Србије помогли су изградњу вртића и тако симболично подржали останак младих у овом месту. А друга помоћ непосредно је везана и за Језеро на Марсу.
„Влада Србије и председник Вучић одобрили су 200 хиљада евра за градњу школске спортске сале. Ми смо је назвали „Србија“. У тој Сали смо чекали слетање ровера на Марс. Верујте, да нисмо имали ту салу, не би смо имали где да то дочекамо. Слање ровера пратили смо на отвореном, јер нисмо имали простор где би смо се окупили, посебно у време короне, тако да смо у сали Србија сачекали, не могу да кажем приземљење, већ примарсење ровера“.