Мистерија језера на Хималајима: Пуно је људских костију, не зна се како су ту доспеле /видео, фото/

Високо у Хималајима, на четири до пет дана хода од најближег села и надморској висини преко 5.000 метара, налази се глацијално језеро Ропкунд. У њему су налазе на стотине људских костију, а нико тачно не зна како су оне тамо доспеле.
Sputnik

У језеру су нађене кости између 300 и 800 људи, показују процене, а први пут су примећене 1942. године, када је британска војска посумњала да се ради о остацима јапанских војника који су припремали тајну инвазију. Међутим, испитивања су показала да су кости много старије.

Од тада до данас, мистерија није решена, а последњи покушаји укључују и испитивање ДНК, пише „Лајвсајенс“. Захваљујући анализиДНК, откривено је да најмање 14 људи чије су кости нађене уопште није из јужне Азије. Њихови гени поклапају се са генима данашњих људи из источног Медитерана. Те кости су млађе од других које су нађене у језеру. Оне потичу из периода око 1800. године, док су друге кости датиране од 800. године па надаље, у распону од више стотина година.

Мистерија језера на Хималајима: Пуно је људских костију, не зна се како су ту доспеле /видео, фото/

Нема прецизног одговора ни на питање шта су људи из источног Медитерана радили на тако удаљеном месту, забаченог и за саме Хималаје. Нити како су уопште доспели тамо почетком 19. века.

Катастрофа на северу Индије: Одломио се део глечера, више од 100 мртвих /видео, фото/

Међу костима су остаци мушкараца и жена, углавном млађе доби. Према старости костију, умрли су у неколико „таласа“ које раздвајају на стотине година.

Предање околних мештана износи једну теорију. Језеро је на путу ходочашћа ка светој планини Нанда Деви, која се сматра отелотворењем богиње Парвати. Према локалној легенди, краљ удаљеног краљевства се наљутио на Нанду Деви, због чега је она послала сушу на његово краљевство. Да би јој се извинио, краљ је покренуо ходочашће на ком је пролазио поред језера Ропкунд. Међутим, са собом је повео плесачице и понео луксузне ствари, због чега је изазвао бес богиње, која је на њих послала ледену олују и све их побила.

Локална легенда можда није далеко од истине. Неке од жртава имају повреде лобање које подсећају на ударце тупим предметом, показала су истраживања Универзитета Керала.

Претпоставке су да су жртве ухваћене на гребену изнад језера током олуја, у којима је било и јаког и крупног града. Многи су умрли од смрзавања, а тела су у језеру завршила тако што су их односиле повремене лавине, које су честе на Хималајима.

Али, мало је научних доказа који могу да одговоре откуд тела људи са источног Медитерана у језеру.

Не постоје историјски подаци о некој експедицији тог типа, каже Даглас Престон, аутор више књига и недавног текста у „Њујоркеру“ о овом питању. Он је, заједно са антропологом

Агустином Фуентесом са Принстон универзитета такође недавно одржао и семинар о мистериозном језеру.

Фуентес каже како постоји могућност да нас ДНК анализа заправо збуњује, јер пореди остатке људи који су умрли са данашњим. Међутим, у протеклих 200 година људи су мигрирали, што отежава поређење. Тако је могуће да остаци заправо не припадају људима са источног Медитерана, већ са много ближим становништвом, које дели исте претке као данашњи људи са источног Медитерана.

Међутим, постоје и докази који нису базирани на ДНК, а иду у прилог тезе да се ради о људима из неког удаљеног подручја. Анализама је утврђено да су се људи, чија је ДНК другачија од других чији су остаци нађени у језеру, и хранили на другачији начин. Како је утврђено, они су јели мање проса него што показује генетика људи чије је порекло из јужне Азије.

Мистерија језера на Хималајима: Пуно је људских костију, не зна се како су ту доспеле /видео, фото/

Једна од теорија да мистериозна тела припадају изолованој популацији чији су преци припадници армије Александра Македонског. Калаши, етничка група у Пакистану, води такво порекло, утврдио је Дејвид Рејх, генетичар са Харварда.

Међутим, мистерија се ту не завршава. Гени код Калаша су мешавина источно-медитеранских и јужноазијских гена и немају другачије моделе исхране у односу на друге народе у јужној Азији.

„Комбинујући различите линије доказа, утврдили смо да се ради о људима који су рођени на источном Медитерану током Отоманске политичке контроле. На основу њихове исхране, у којој доминира пољопривредна, а не морска храна, вероватно су живели на копну, а не на приморју. Вероватно је да су допутовали на Хималаје, где су умрли“, наводе истраживачи.

Али, разлог зашто су се ту нашли још није утврђен.

Не знају за рак, рађају и са 60: Јеловник најздравијег народа на свету

Престон наводи да је разлог мистерије то што језеро још није добро истражено. Језеро је у близини популарне планинарске руте, а планинари су током деценија померали, па чак и односили кости.

Због опасних временских прилика и велике надморске висине, још није било системских проучавања те локације.

Међутим, и то би могло ускоро да се промени. Вина Машриф Трипати, биоархеолог са Декан колеџа у Индији, планира да уради детаљно истраживање. Она каже да у самом језеру, чији се ниво често мења, вероватно има људских остатака који нису дирани. Чак се нада да би могла да нађе и ткиво, а не само кости, јер би оно могло да буде очувано у леденој води, што би олакшало даља истраживања.

Прочитајте још:

 

Коментар