Како Јереван види статус Нагорно Карабаха у будућности? Да ли Јереван разматра могућност да призна Карабах као независну државу са границама које су одређене споразумом од 9 . новембра?
– Предмет трилатералног споразума склопљеног 9. новембра је прекид ватре и свих војних дејстава у зони сукоба у Нагорно Карабаху, као и распоређивање руских мировњака у том подручју. Та изјава суштини оцртава стање ствари у моменту њеног усвајања, уз разумевање да питање коначног политичког решења сукоба у Нагорно-Карабаху није решено. Полазимо од тога да се искључиво путем преговора може постићи решење, које ће узимати у обзир права свих и које ће донети мир и стабилност Јужном Кавказу. И у основи таквог решења првенствено треба да буде одређивање статуса Нагорно Карабаха.
Суштина нагорнокарабашког сукоба је питање права народа Нагорно-Карабаха на самоопредељење. То право не може бити силом угушено или замрзнуто. Јерменија је деловала и наставиће да делује са становишта признавања права народа Нагорно-Карабаха на самоопредељење и сигурност. Ни под којим статусом и ни под каквим условима Нагорно-Карабах не може бити под јурисдикцијом Азербејџана. Последња агресија је још једном потврдила да би Нагорно-Карабах у саставу Азербејџана значио Нагорно-Карабах без Јермена. Сви памтимо етничка чишћења, која су организована крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века у великим азербејџанским градовима који нису имали директне везе са Нагорно-Карабахом. Само реализација права на самоопредељење у стању је да осигура живот и сигурност јерменског становништва у њиховој историјској отаџбини.
Што се тиче формата решавања питања, више пута смо говорили да је копредседавање Минске групе ОЕБС-а једини формат који има међународни мандат и у оквиру кога треба да буде постигнуто коначно политичко решење сукоба. С тим у вези, наш став је непромењен – кључна питања мирног решења до данас нису решена, што се поклапа и са мишљењем земаља-копредседавајућих Минском групом ОЕБС-а.
Када је реч о признавању Нагорно-Карабаха као независне државе, Јереван остаје посвећен преговарачком процесу. Тренутно је на нашем дневном реду питање обнављања процеса мирног решавања питања, услед чега ће бити могуће осигурати дугорочну безбедност и стабилност у нашем региону.
(Раније је председник Азербејџана Илхам Алијев изјавио да питање о статусу Карабаха „треба да буде ван дневног реда, јер покретање тог питања служи конфронтацији, а не миру“).
Да ли постоји могућност да се састанете са шефом азербејџанске дипломатије? Да ли се воде преговори о организацији састанка лидера две земље?
– Ми никада не одбијамо састанке. Међутим, сваки састанак мора испуњавати одређене критеријуме. Првенствено се ради о стварању одређене атмосфере, о формирању конкретног дневног реда и, што је подједнако важно, друга страна треба да показује способност за договарање.
Како се одвија рад са руским мировњацима, Међународним комитетом Црвеног крста и властима Азербејџана на потрази за несталима и предаји тела погинулих? Када се може завршити процес размене ратних заробљеника, да ли постоје тачни подаци о њиховом броју са обе стране?
– Размена ратних заробљеника, таоца и других заробљених лица предвиђена је трилатералном изјавом од 9. новембра 2020. године. Јерменија је испунила своје обавезе везане за предају ратних заробљеника по принципу „сви за све“. Међутим, Азербејџан ствара вештачке и неосноване препреке за враћање јерменских ратних заробљеника и заробљених цивила. Азербејџанска страна манипулише списком јерменских заробљеника и одбија да призна да држи јерменске војнике и цивиле у заробљеништву. Такво понашање Азербејџана у супротности је са нормама међународног хуманитарног права и тиме директно крши одредбе трилатералне изјаве и доводи у питање реализацију њихову реализацију.
(Председник Азербејџана је рекао да је Баку предао Јеревану све ратне заробљенике, а „они који су остали су саботери“).
Брз и сигуран повратак свих ратних заробљеника је приоритет. По том питању веома ценимо напоре Русије као одговорног и непристрасног посредника у питању потпуне реализације договора о враћању ратних заробљеника. Даље одлагање решавања овог хуманитарног питања не само да погоршава бол јерменског друштва, него представља и директан изазов Русији као гаранту трилатералне изјаве, али и међународној заједници у целини.
Какав Јерменија има став према томе што се у Заједничком центру за контролу поштовања примирја налазе и турски војници?
– Негативна улога Анкаре у нагорнокарабашком сукобу, а посебно током последње агресије, је очигледна. То се првенствено односи на пребацивање и активно учешће терориста и милитаната из региона Блиског истока који су под контролом Турске, пружање војно-техничке помоћи Азербејџану у рату против Нагорно-Карабаха, као и нескривеном поткопавању три споразума о прекиду ватре, који су претходили изјави од 9. новембра.
Очекујемо адресирани утицај међународне заједнице како би Турска преиспитала свој отворено агресивни однос према Јерменији и јерменском народу.
Да ли је за Јереван допустиво активно учешће Турске у преговарачком процесу о Карабаху?
– У преговарачком процесу могу учествовати стране сукоба и међународни посредници – копредседавајући Минске групе ОЕБС-а. Турска, која је отворено спонзорисала активности блискоисточних терориста у Нагорно-Карабаху, и која је укључила своје војнике и борбене беспилотне летелице против цивила Нагорно-Карабаха, већ је очигледно показала не само степен своје умешаности у сукоб, него и да је потпуно удаљена од преговарачког процеса.
Премијер Јерменије Никол Пашињан раније је изјавио да у заједничкој изјави од 9. новембра постоје „танчине које садрже проблематична питања“ и по питању тога води се активни дипломатски рад. Да ли то значи да Јереван планира да ревидира одређене одредбе споразума од 9. новембра?
– Јерменија се строго придржава принципа да стране испуњавају све одредбе изјаве од 9. новембра. На националном нивоу су формиране међуресорне комисије како би се разговарало о питањима која су повезана са реализацијом услова изјаве. Намеравамо да се и у будућности придржавамо тог приступа у реализацији трилатералне изјаве.
Међутим, у вези са неким питањима видимо јасну неспремност азербејџанске стране да реализује споразуме, произвољно се тумаче одредбе трилатералне изјаве, између осталог, и када се ради о одредбама о размени ратних заробљеника и других заробљених лица.
(Баку је раније саопштио да се тачке споразума о Карабаху у суштини испуњавају, али да је за реализацију одређених питања потребно време).
Јереван је више пута говорио да у зони сукоба присуствују и страни плаћеници који ратују у саставу Оружаних снага Азербејџана. Да ли тај проблем остаје и сада актуелна и може ли Јереван пружити доказе да су Карабаху ратовали плаћеници из Сирије? Да ли то и даље представља претњу за регион?
– Азербејџан и Турска су пребацили стране милитанте-терористе у зону сукоба како би их укључили у војне акције против Нагорно-Карабаха – то су потврдили и наши међународни партнери и, пре свега, земље-копредседавајуће Минском групом ОЕБС-а на највишем нивоу.
На територији Нагорно-Карабаха ухапшени су страни милитанти који су дали исказе и признање. Кривични предмети су предати одговарајућим правосудним инстанцама. Чињеницу да су на страни Азербејџана били и страни милитанти признао је и низ ауторитативних међународних организација. У саопштењу радне групе УН од 11. новембра 2020. године говори се да су плаћеници, који су пребачени у регион, повезани са међународним терористичким организацијама које су умешане у ратне злочине и озбиљна кршења људских права током сиријског сукоба. Изјава недвосмислено одржава улогу Турске у пребацивању страних плаћеника.
Сви страни плаћеници, које су Турска и Азербејџан пребацили у зону сукоба у Нагорно-Карабаху, треба да буду што пре и у потпуности повучени из региона. Одлука руководства Азербејџана да претвори своју земљу у турски сателит и жариште тероризма представља озбиљну претњу, не само за регионалну, него и за међународну безбедност.
(Баку је, са друге стране, оптуживао Јереван за укључивање плаћеника у дејства у Карабаху. Азербејџан тврди да поседује фото и видео документа која потврђују да је Јереван укључио 'плаћенике', између осталог из Француске, Либана, Канаде, Грузије, САД).
На ком су нивоу сада јерменско-руски односи? Да ли видите потребу за јачањем билатералних веза?
Савезничка природа јерменско-руских међудржавних односа предодређује константни, непрекидни рад у смислу њиховог даљег јачања и прилагођавања савременим реалијама. Намеравамо да тај посао спроводимо координирано, полазећи од потребе осигуравања основних интереса народа наших земаља. Наравно, чврст темељ тог рада увек је било и остаће пријатељство народа наших земаља. Очигледно је да ће одговарајући развој у јерменско-руским односима утицати не само на једну сферу сарадње, него и на друге области које су у потпуности укључене у дневни ред наше савезничке сарадње.
Тај посао намеравамо да реализујемо у оквиру међудржавних механизама сарадње који постоје. Посебно желим да истакнем важност интензивног дијалога који водимо и намеравамо да повећавамо на нивоу дипломатских служби Јерменије и Русије.