Три мере у случају поремећаја тржишта хране

Министарство пољопривреде недавно је објавило нацрт закона о уређењу тржишта пољопривредних производа. Међу најважнијим сматрају се прописи који ће јасније прецизирати на који начин, и како ће држава моћи да интервенише у случају поремећаја тржишта.
Sputnik

Нацртом је предложено да, када се то догоди, влада, на предлог ресорног министарства, може да реагује са три мере: јавном интервенцијом, подршком приватном складишту и ванредним интервентним мерама. Те одлуке моћи ће да буду примењиване искључиво на пољопривредне производе пореклом из Србије, а највећим делом прописи су усклађени са онима у Европској унији.

Јавна интервенција активира се када тржишне цене житарица, говеђег и телећег меса и млека и млечних производа падну испод референтних цена. У том случају држава ће моћи да откупи ове производе по интервентној цени или прикупљањем јавних понуда, а потом и да покрене поступак продаје.

Када тржишна цена падне испод референтне, на подршку, односно накнаду дела трошкова, могли би да рачунају приватни складиштари шећера, говеђег, телећег, свињског, овчијег и козијег меса, као и млека и млечних производа.

Влада може да донесе и ванредне интервентне мере. Оне се предузимају хитно како би правовремено били спречени тржишни поремећаји проузроковани већим растом или падом цена на домаћем или страним тржиштима.

Три мере у случају поремећаја тржишта хране

Ненад Катанић, помоћник министра пољопривреде рекао је за Танјуг да ће овај закон дати правни основ да, кроз доношење подзаконских аката, министарство може да реагује преко једне од неколико мера.

Тренутно се подршка пољопривреди заснива на два најважнија закона – о пољопривреди и руралном развоју и подстицајима. Међутим, ниједан од ова два прописа не омогућава регулисање тржишта пољопривредних производа и увођење нових механизама уређења тржишта, наводи се у анализи Министарства пољопривреде о ефектима које би могли да донесу нови прописи.

Пословни однос произвођача и прерађивача у Србији углавном је на нивоу уговарања „заједничке производње” или размене. Како се наглашава, у таквим аранжманима пољопривредни произвођачи често немају заштиту од ризика ценовних померања.

Откупна цена сировине најчешће им је позната тек у периоду жетве или бербе, што доводи до проблема јер никада немају јасну представу о цени свог производа.

"Доношење овог закона омогућиће и да се у појединим секторима закључују уговори о производњи између примарних пољопривредних произвођача и прерађивача, односно откупљивача", наводи се у овој анализи, пренела је Политика.

Коментар