Саопштење академика Владимира Костића преносимо у целости:
„У тренутку када свакодневно трпим оркестриране нападе засноване на неистинама и приписаним, измишљеним ставовима, суочио сам се са изјавом господина Емира Кустурице, која ме је натерала да макар за кратко изађем из (само)наметнутог ћутања:
Прво: У процедуралном смислу, Одељење језика и књижевности (ОЈК) није до сада кандидовало господина Емира Кустурицу као кандидата на изборима за чланство у Српској академији наука и уметности (САНУ), који су планирани за новембар ове године (по процедури избора то се може урадити тек у априлу и мају месецу). Колико је мени познато, господин Емир Кустурица је, као уосталом и сви други разматрани ствараоци, евидентиран као један од могућих кандидата одељења о којима ће се тек гласати у неколико кругова током наредних месеци, и то на предлог академика Матије Бећковића.
Уосталом, на исти начин и на истом одељењу господин Емир Кустурица је био предложен и у изборном циклусу 2018. године. Идеја да сам овога пута извршио утицај на академика Матију Бећковића да га предложи, звучи ми крајње апсурдно.
Друго: Господин Емир Кустурица и ја се не познајемо, сем неколико случајних и свечарских сусрета. Нисам никада крио и то сам у неколико јавних наступа веома јасно рекао, да га сматрам великим уметником. То мислим и сада, без обзира на евентуалне међусобне неспоразуме и разлике.
Треће: Господин Емир Кустурица наводи „Предсједник САНУ, Владимир Костић, је телефонским разговором обавјестио Одјељење за језик и књижевност како би требало они да ме предложе за чланство, а не новостворено Одјељење за умјетност гдје су кандидати сценски умјетници и што представља медиј у којем сам постигао највеће резултате.
То једноставно није тачно! Нисам контактирао ОЈК (а свакако не предлагача) и то ће верујем, сами потврдити и они који ово одељење воде и они који су његови чланови. Јесам међутим, у бројним приватним разговорима износио ставове из тачке 2, али нажалост, најмање са члановима ОЈК – и ништа, ништа више. Исти став сам у разговорима током последње две године разменио и са колегама у Одељењу уметности. Али, предлоге на било ком одељењу дају сами чланови и тешко да ту било шта може неко са стране, без обзира на функцију (а можда и управо због ње).
Идеју о деменцијалном науму да господин Емир Кустурица буде предложен, а потом неизабран, нећу да коментаришем. Осим његове уметничке неупитности, он дефинитивно није особа о којој у овим околностима могу да размишљам, а камоли да против њега смишљам неразумљиве завере због неке, само њему знане, „освете“.
Четврто: Господин Емир Кустурица ми приписује способности контроле „армије“ академика која, очито парадоксално, као „тиха већина мисле другачије“, вређајући и њих и њихов интегритет. Академике једноставно није могуће контролисати — нису то успели ни неупоредиво моћнији од мене. Уосталом, како је могуће контролисати вишекратно тајно гласање током изборног процеса?
Помињање политички коректних кандидата ми није разумљиво (мада је несумњиво увредљиво), утолико пре што на овом нивоу предлагања нико не може да буде више од евидентираног ствараоца.
Пето: Господин Емир Кустурица не зна шта ја мислим о трагедији отетог Косова и Метохије, а не желим да се по питању патриотизма надгорњавам са било ким, поготову не са онима који користе јефтине денунцијације о сорошевским виђењу проблема, организације са којом никада нисам имао никакав контакт. САНУ и њени чланови појединачно нису ћутали о Косову и Метохији — питање је само да ли неко то жели да види. Или прочита… А има доста и да се види и да се прочита“.
Погледајте и видео-поруку академика Матије Бећковића у којој је позвао Српску академију наука и уметности да саопшти свој став о најважнијем и најактуелнијем питању Србије и српске нације – Косову и Метохији.