Српска кафана за Гиниса: Кафа и кисела вода за 50 динара

Да кафа и кисела вода заједно у данашње време могу коштати само 50 динара показао је Драгачевац Младен Равић, који у селу Котража већ годинама држи кафану.
Sputnik

Чињеница је да су цене у угоститељским објектима по српским селима мање, али ценовник газда Млађе збунио је многе који су се запитали – где је ту његова рачуница.

„Какво је то јутро без добре кафе? Никакво. Али иако је кафа добра, слоши вам се кад вам стигне рачун ако је прескупо и тако одбијете муштерије. Ја то нисам желео, већ сам се трудио да их привучем иако моја зарада неће бити нешто велика. Али добар глас се прочује па дневно скувамо по 100 кафа и ту се већ набере одређена цифра и не жалимо се. Поента је да не треба бити алав и ствари дођу саме од себе“, прича за Рину овај кафеџија, преноси Б92.

Уз неколико кафа гостима се послужују ратлук и домаће слатко, а кад одмакне дан полако се прелази на домаћу ракију чија чашица такође има минималну цену. Тотално супротну од њеног квалитета. Вирус корона јесте смањио обим посла, али кафана и даље ради пуном паром управо захваљујући љубазном домаћину и доброј услузи.

„Уз кафу мештани воле попити и домаћу љуту, а једна чашица је 40 динара. У односу на Златибор или Копаоник, ми овде у селу ствари посматрамо другачије. Поштујемо квалитет, муштерије, у супротном остајемо или без једног или другог, јер ја живим од тога да ми дође први комшија и други мештани, а на туристичким местима си само пролазник. Битно нам је да муштерије у овом малом месту се враћају код нас“, рекао је Младен.

Оно што су некада биле задруге данас су постале кафане, место где се уговарају откуп, производња, траже радници и пласман пољопривредних производа.

„Од тренутка када се отвори кафана, први гости су већ на вратима, након испијања кафе и ракије, завршетка послова у пољу поново се враћају да ремизирају учинак. Тако да овде можете чути и шта је ко посејао, где је раднике нашао и за колико је продао малину или кромпир. Поготову што у данашње време много тема мучи српске сељаке, овај објекат им дође као неки вентил за опуштање“, додаје Младен.

Власник кафане који је свој објекат отворио пре девет година има само једну поруку.

„Када држава уложи у српског сељака, од тога живи и породица и откупац, а и ми кафеџије“, закључио је Драгачевац.

Прочитајте и:

Коментар