Дуел пун набоја је добио значај већи од обичне фудбалске утакмице, а Нађ је истакао да је фалила једна искрица да све експлодира и поприми нежењене размере.
То се и догодило после сукоба Јарнија и Мирковића.
„Инсценирао је фаул, скочио на Бату и опсовао му је све и свашта. У том тренутку, на било кога другог да је ударио, дошло би до инцидента. Можда се не би догодило оно што је Мирковић урадио, али би свакако изазвало гужву и хаос на терену. Добро је познат Батицин и мој темперамент, када се судија Аранда машио за џеп и извадио црвени картон, појурио сам ка њему и почео да га молим да промени одлуку. Он каже како да му да жути, кад је видео шта је урадио. Ја и даље упоран и говорим му да ма није ништа видео. Али, није вредело. Остали смо са десет играча и до краја утакмице водили дивовску борбу против бројчано јачег противника“, истакао је Нађ.
„За њега сам био спреман да се побијем на терену, што се може доказати на примеру Роберта Јарнија. Једноставно, у том тренутку нисам знао за себе. Занимљива сцена догодила се два дана после утакмице на аеродорму у Франкфурту. Пошто ни Загреб ни Београд нису имали директне линије за Севиљу, ишли смо преко Немачке и у једном тренутку запазим Роберта како гура кофер и иде ка мени. Када је подигао главу и угледао ме, почели смо обојица да се смејемо. Тада сам му још једном рекао да ми је друг, али да сам у том тренутку хтео да га задавим. И поред свега, ја сам се на тој утакмици осећао сигурније, него на оној првој када је нестало струје у Београду. Тврдим и даље да Батица може да буде добар тренер. Има победнички менталитет, дисциплину и приврженост послу“, истакао је Нађ.