Са таквом ситуацијом се суочио Марко Гобељић, фудбалер Црвене звезде, момак који је на званичној Википедији страници представљен као поливалентан играч, што је предност колико и мана.
Некадашњи играч крушевачког Напретка је у реванш утакмици шеснаестине финала Лиге Европе против Милана морао да наступи на позицији левог бека, упражњеној због суспензије МиланаРодића.
Звезда већ годинама не успева да пронађе праву алтернативу стандардном левом беку, а у кључној утакмици за пласман у даљи ток такмичења та позиција је припала Гобељићу који се у претходним сезонама усталио на месту десног бека.
Не само да је промашио „мртву“ шансу за вођство од 2:1 за Звезду, шутем левом ногом, већ је са два жута картона оставио екипу на цедилу и умањио јој шансе за велики тријумф над славним ривалом.
Није имао захвалну позицију, нити лак посао, а вероватно једини играч у историји Звезде који је могао да одговори том задатку био је недавно преминули Марко Елснер, човек који је црвено-бели дрес носио од 1983. до 1987. године.
Већи део каријере, рођени Љубљанчанин је провео као либеро, али се кроз године „прошетао“ по позицијама – био је центарфор, полутка, крилни халф, бек, радио је готово све послове осим голманског.
„Ја сам фудбалер и ништа друго, могу да играм на свим местима, да обавим сваки задатак...“, говорио је Елснер својевремено.
Он је 1986. био фудбалер године у избору култног магазина „Темпо“, чији новинар Љубомир Ристић је на једноставан начин описао све Елснерове квалитете.
„Ко зна да игра фудбал, зна га у свим варијантама“, навео је Ристић.
Савршено јасно, али тада и сада фудбал није исти, нити свако зна да га игра онако како је то умео Елснер, Звездин „осигурач“ који није признавао фудбалске докторате и табле, већ је једноставно – игра фудбал.
Са Елснером је у Звезди играо Бошко Ђуровски, који је о историји, али и садашњем моменту Звезде говорио за Спутњик спорт у емисији Миљанов корнер.