Узорак је само један мали део који потиче од астероида „Итокава", донет у првој мисији Јапанске агенције за ваздушно-космичка истраживања „Хајабуса" 2010. године.
Истраживачи са Ројал Холовеј Универзитета у Лондону сугеришу да се астероид развијао милијардама година уграђујући течност и органски материјал на исти начин као што то чини Земља.
Астероид је поднео екстремну врућину, дехидратацију и разбијање, али је успео да се поново формира и рехидрира користећи материјал који је покупио. Студија такође показује да астероиди типа С - који су најчешћи који долазе на Земљу - могу садржати „сирове" компоненте живота, пише Индепендент, а преноси РТС.
Ове нове информације би могле да употпуне или промене знање о историји живота на Земљи, која се претходно фокусирала на астероиде богате угљеником Ц типа.
„Мисија 'Хајабуса' била је да роботска свемирска летелица, коју је развила Јапанска агенција за свемирско истраживање, донесе и узорке са малог астероида по имену 'Итокава', ради детаљне анализе у лабораторијама на Земљи", рекао је др Кини Чан из Одељења за науке о Земљи на Универзитету Ројал Холовеј.
„Након што је међународни тим истраживача детаљно проучио део астероида, анализа једног његовог парчета, које је добило надимак Амазон, показала је да поседује такозване примитивне (материје које нису биле изложене високим температурама) и прерађене органске материје, у комадићу великом свега десет микрона (хиљадити део центиметра). Органска материја која је загрејана указује на то да је астероид у прошлости био изложен температури већој од 600 степени Целзијуса", додао је.
Истраживање научника под називом „Органска материја и вода из астероида 'Итокава'", објављено је у часопису Scientific Reports.
„Ови налази су заиста узбудљиви јер откривају сложене детаље историје астероида и то, како је изгледао његов еволуциони пут. Надамо се да ће анализа овог узорка поставити темеље за детаљнију анализу осталих узорака.", навео је др Чен.
Мисија „Хајабуса 2" вратила је прошле године комаде астероида „Ријугу", део небеске стене који су били пречника само 38 центиметара.
Године 2019. узорци астероида „Бену" открили су да је он заправо старији него што су научници раније мислили, пружајући нови поглед на то како се развијала еволуција Сунчевог система.