Возач сада може да гледа у виртуелну инструмент таблу пројектовану испред возача на шофершајбни. Свако ко вози види само део тога, а иза светлећих лампица, показивача брзине, броја обртаја, налазе се компјутери. Све оно што контролише исправност возила, упозорава на могуће проблеме — мозак аутомобила или камиона, комбија, пише „Политика“.
„Нећемо овде производити компоненте, ово су системи, електроника за аутомобиле, напредна технологија. Из фабрика у Србији извозиће се за цео свет, и то производи у које је уграђена наша памет“, изјавио је Саша Ђоринга, директор „Континентала” у Новом Саду.
Он напомиње да зна да је прва асоцијација на ову компанију — гума, пнеуматик, али да овде није реч о том делу индустрије већ нечему много напреднијем.
У српском седишту фирме, у центру Новог Сада, ради 600 наших стручњака, већином су то инжењери, информатичари, програмери... Најтраженији кадрови, просек година је свега 30,8, наводи лист и додаје да наши млади стручњаци раде на најнапреднијим технологијама.
Возила без возача
Овде се праве радари, камере, акустични сензори. Очекивани извоз за коју годину требало би да досегне вредност укупног извоза српске ИТ индустрије. Испитују се нове могућности управљања возилима — развијају аутономна возила. Возила без возача.
Камера и радар су очи аутомобила, а наш, српски инжењер смислио је и како да ауто добије уши. Направио је уређај који ради на принципу слепог миша, акустични сензор. Једна камера кошта око 100 евра, а акустични сензор, коме не смета ни магла ни ноћ ни кривина, око 10 евра.
Други патент који је одавде изашао јесте нешто попут жироскопа — носач за камеру који јој омогућава да без обзира на кретање возила, потресе, задржи стабилност. Возила на која смо навикли, изгледа, све више возе ка историји, а све ће мање бити на путевима. Овде се развијају возила будућности.
Један од оних који на томе раде је Богдан Миркац, 35-огодишњак, електроничар задужен за развој високоаутономне вожње и радаре. Али на оваквим системима раде читави тимови инжењера који развијају појединачне уређаје који се потом овде, у Новом Саду, комплетирају и тестирају.
„Аутомобил постаје гаџет“
„Овај прелаз ће личити на развој телефоније. Од обичних телефона, којима је само могао да се преноси глас, стигли смо до смартфона, мини рачунара, а њима ћемо убудуће и аутомобиле контролисати, наручивати, плаћати. Већ сада смо развили приступ аутомобилу преко паметних телефона којим га откључавамо, прилагођавамо ретровизоре, висину седишта...“, навео је Ђоринга.
Он истиче да аутомобил постаје геџет.
„Наручите који хоћете, боју, он прилагођава вама седишта, возача нема а стижете где желите. Нема у будућности приватних аутомобила, неће бити потребни, као ни возачке дозволе. Када смо први пут овде, у Војводини, демонстрирали како камион, за сада само по полигону, иде без возача, било је као да смо приказали духа. А томе се стреми и због економичности, загађења“, тврди директор Ђоринга, иначе сада једини Румун који је остао овде у Новом Саду, док су све друге стране стручњаке, који су овде у почетку радили, заменили наши.
Развој возила будућности, без возача има пет нивоа. Прво је да ауто може да прати линије или да кочи, следећи ниво је да има обе ове функције, на трећем нивоу може да претекне, обиђе друго возило, али је и даље одговоран возач, а на концу нема ни волана ни кочница, али иде само тачно одређеним путем („Континенталов” роботакси се већ тестира у Франкфурту) и на крају аутомобил без возача иде свуда.
Наравно, за све ово потребно је од промене глобалних закона до апсолутно функционалне информатичке подршке оваквом систему саобраћаја. Али изгледа да ово није тако далеко како нам можда сада изгледа.
У остварење овога, сада је укључена и наша памет, која добија прилику да мења свет. Ново доба, изгледа, стиже нам из Новог Сада, закључује се у тексту.