Ђоковић је 8. марта и званично престигао Роџера Федерера и поставио рекорд који тешко да ће ико икада оборити.
„Неизмерно сам срећан и поносан на постизање великог успеха у спорту којем сам толико посвећен и који толико волим, а посебно сам срећан што тај успех могу да поделим са свим људимау Србији, јер знам колико им значи и колико се поистовећују са оним што ја доживљавам“, рекао је најбољи тенисер света за Танјуг.
Ђоковић је истакао се од првог тренутка када је узео рекет у руке заљубио у овај спорт и да се и данас труди се да одржи ту везу са дететом у себи које и даље ужива да држи рекет, изађе на терен и да се игра са том најлепшом играчком.
„Када сам имао седам година поставио сам себи неке велике циље, заправо снове, да освојим Вимблдон и будем број 1. Знате ову причу од раније, али ја сам у својој соби правио Вимблдонски трофеј, дизао га и говорио да сам шампион и број 1. Када су се остварили ти снови 2011. године био сам најсрећнији човек на свету, имао сам све своје најближе чланове породице и људе који су ми дозволили да живим сан уз мене. До тог тренутка сам наравно осећао подршку Србије, али нисам разумео колико је тај успех важан и за људе у нашој земљи, колико је то значајно, све док се нисам вратио“, рекао је Ђоковић и објаснио шта се десило.
„Дан након освајања на улицама Београда затекао сам велики број људи, широм Србије и региона се славио успех и ти људи су ми заправо показали да је тај успех једнако битан њима колико и мени. И некако, мој однос према тенису и пропорцији успеха до тада и након тога били су различити“, додао је српски тенисер.
О подршци коју Новак осећа из Србије говорио је у ексклузивном интервју за Спутњик спорт његов отац Срђан.
„Ево, у последњих неколико дана примам поруке и позиве од људи широм земље и целог света који осећају да су учествовали у том успеху и говоре из оне емоције која се поистовећује са оном коју ја доживљавам. То је мој највећи успех, да овај огроман успех поделим са толико људи, који нису само моја фамилија и околина, него и људи које никада нисам срео, људи који су се толико повезали са мном да овај успех они и сами осећају“, истакао је Ђоковић.
Гост спортске редакције Спутњика био је Новаков отац Срђан. Ако сте пропустили емисију, топло Вам препоручујемо да је погледате:
На питање шта даље, где су границе рекорда, Ђоковић је уз осмех рекао:
„Не знам шта је реално, шта је граница, ја не познајем границе и зато сматрам да сам успео да достигнем те највише врхове, достигнућа у тениској историји. Изузетно сам мотивисан да наставим даље, где ће ме то одвести и каве ћу успехе низати убудуће, не знам, не могу да предвидим будућност, али могу да створим најбоље могуће услове да будућност буде успешна и на томе радим. Верујем да имам све конце у својим рукама, наравно са најужим тимом људи око себе, то је изузетно битан фактор, та подршка разумевање, мојих родитеља, фамилије, браће, моје супруге, свих најблжиих у мом животу“.
У Новаковој каријери било је неколико веома болних тренутака, а размишљао је и о томе да напусти тенис. Ипак, подршка најближих је била јача од момената патње.
„Без те подршке и њихове снаге било би много теже за мене, поготово у овој фази живота, где након свих успеха у последњих 15 година имам сваки разлог да кажем доста је било, али ја и даље осећам велику заљубљеност у овај спорт и уживам у сваком моменту када држим рекет“, емотивно прича Новак и наставља:
„Зато што тениски рекет и терен из мене извлаче све најлепше, али и најгоре емоције. То је неко моје место, као школа живота, место које у сат времена може да извуче свашта из мене, што је можда и потиснуто, па ја то осетим и схватим на чему треба да радим. Ниишта не може да се пореди с тим, у контексту рада на себи, напредовања као особе и као тенисера. Узбуђен сам да крочим на неки нови пут, да видим шта будућност доноси. Верујем да ће се успеси наставити, долазити нови велики трофеји, али чак и ако се ништа не догоди ја ћу бити препоносан на све што сам до сада постигао“.
Новак је открио и да је први загрљај због рекорда поделио са мајком Дијаном и млађим братом Ђорђем.
„Скоро до поноћи био сам са мајком и братом. Они су били први са којима сам се загрлио, наравно честитала је супруга Јелена, па други брат Марко из Шпаније. Пуно људи је слало честитке из целог света, неки и раније због временске разлике, неки касније. Велика захвалност на тој подршци, љубави коју добијам. То заједништво, та повезаност је нешто што ме и даље носи, улива ми снагу и мотивацију и инспирацију да наставим даље“, поручио је Ђоковић за Танјуг и искористио прилику да свим женама честита 8. март, подсетивши на значај жена у његовом животу, од мајке Дијане, првог тренера Јелене Генчић, супруге Јелене, менаџера Елене Капеларо итд.