Од првог свог дечачког цртежа чесме у Шибенику, Дедић није престао да отрже од заборава својим минуциозним цртежом и речју која је одисала поезијом, духом, љубављу за живот и људе... И великом ерудицијом - човека коме је, „упркос“ свим потоњим дипломама, пошло за руком да никада не „дипломира“ у основној школи.
„Наша мајка, неписмена али мудра и проницљива жена, желела је само да отргне млађег брата Арсена и мене од улице, али и да нас поштеди радничког, тешког живота каквим је живео наш отац“, говорио нам је Дедић.