Рађа је један од најбољих хрватских кошаркаша у историји, доминирао је у европској кошарци, а исто је радио и када је отишао у НБА где је играо четири године.
Припадник је старе школе и мало је рећи да му се не свиђа ово у шта се данас претворила кошарка у Сједињеним Америчким Државама.
„Данашња статистика, ти трипл-даблови... То је тако напумпано, некада је асистенција била асистенција, када додаш лопту на зицер и тај да кош. Данас је све асистенција. Додаш лопту на крило, он одатле направи један дриблинг, прође играча, да кош и то се броји као асистенција. Чак и два дриблинга и броји се“, рекао је Рађа у подкасту и додао:
„То је маркетиншко силовање да би се продало и успешно се продаје, свака им част, али све те бројке су мало претеране. Онда тамо они у Оклахоми, њих четворо заграђује да би Вестбрук могао да узме лопту и онда дође до трипл-дабла. Његов трипл-дабл и трипл-дабл Оскара Робертсона... То је разлика небо и земља. Тридесет поена Џорданових и 30 поена Лебронових није исто.“
Некадашњи центар је прилично јасан када је у питању поређење Мајкла Џордана или Леброна Џејмса.
„Ту нема избора, да Џордан игра по овим условима давао би 50 поена, најмање толико. Џордан је кући ишао крвав... Леброн стално кука, а шта би тек радио да га чува Ламбир, Родман или Оукли... Онако стално плаче. Наравно, нећемо да се заваравамо, Леброн је одличан играч, али не може да се пореди са Џорданом. Није чак бољи ни од Кобија, Бирда, Меџика, Данкана.“
Рађа је повукао занимљиву паралелу између утакмица на 300 поена и конзумирања кока-коле сваки дан.
„Данашња кошарка не дозвољава никакву агресивну игру. То ми је безвезе, гледати утакмицу 150:148... Не иде да сваки дан буду такве утакмице, једно је Ол-стар, али... Лепо је попити кока-колу један дан, али пиј сваки дан десет литара... Није ми то то.“
Прослављени хрватски играч причао је о Јокића и Дончићу за које сматра да су веома талентовани, али и да имају још доста простора за напредак.
„Јокић је преталентован, то је нешто с чим се родиш. Ужитак је гледати њега и Дончића, иако мислим да обојица могу пуно да напредују на физичкој спреми, чиме би унапредили игру до пуно већег нивоа. Дефинитивно су два момка која су изузетни, кошаркашки рођени таленти, где ови Амери не знају наћи начина да изађу на крај са њим. Да сам тренер инсистирао бих да се посвете два лета, знам да није лако када имаш 100 милиона на рачуну да се мотивишеш, али мислим да би направили огроман искорак када би се физички довели у бриљантно стање.“
Расел Вестбрук годинама је један од најбољих плејмејкера у НБА, али чињеница је да су му се у Оклахоми, као и сада у Вашингтону, подредили како би имао што више трипл-даблова.
„Мени тај Вестбрук... Доведите га у Барселону, ЦСКА или Барселону и кажите му да буде првак Европе... То нема шансе да се деси“, каже Рађа.
Неизоставна је прича и о Јанису Адетокумбу, двоструком МВП НБА, који на такмичењима са репрезентацијом Грчке није могао много због ФИБА правила.
„У НБА не играју одбрану, а у Европу дођеш на пет момака који знају шта раде. Затворе ти продор, не дају ти да скочиш у нападу... Игром случаја играли смо против Грчке квалификације за Олимпијске игре и била је та тактика. Тада је Јанис исто био добар играч, није био МВП, али је био у самом врху. Не дај му продор, загради га и у контранападу му не дај да прими лопту. Све друго што да, нека му. Дао нам је четири поена“, сећа се Рађа.
Хрватски функционер каже да прослављени српски тренер Жељко Обрадовић не би могао да тренира у НБА јер је систем другачији.
„Он би га послао, знаш где... Нема длаку на језику, а зна више од свих њих заједно. Онда би дошао у ситуацију да се тамо са њима закачи. Бојим се да он уопште не жели да оде јер Жељко је свестан свог квалитета, он је газда и воли да држи све под контролом, а тамо не би то могао.“
► Амерички кошаркаш на стубу срама због псовања Јевреја
► Легенда српске кошарке у Хумској – Савић пред промоцијом у Партизану