Српски играч поседује невероватну менталну снагу, али нису ретки моменти када побесни, поломи рекет или гласно урликне.
Ипак, све то има своју сврху – испољавањем незадовољства тенисери скидају терет са себе и ослобађају простор за нове утиске, нове поене и одлуке.
Многи то раде, али је, као и обично, Новак у центру пажње и на мети критика када год се за то пронађе и најмањи разлог.
„Један од разлога зашто настављам да играм тенис је то што осећам да је тенис бојно поље и на спољном и на унутрашњем плану“, рекао је Новак у разговору са Червином Џафаријеом.
Ђоковић је истакао и да на тениском терену оживљава пређашња искуства и трауме, ситуације у којима је био бесан и несигуран.
„Те емоције ја шаљем даље и срамота ме је мало због тога. Или ме је можда било срамота, сада вероватно не, с годинама сам научио да прихватим себе“.
Новак је истакао да није поносан на себе када поломи рекет, опсује или заурла на терену.
„Нисам поносан, то гледају и деца, али је кључ у мојој реакцији на то. Ја то не прихватам и не говорим да могу само да наставим даље. Не плашим се да признам да имам недостатке као људско биће. Ја имам своје грешке, своје сумње и преиспитивања“, закључио је Новак.
Ипак, за његовог оца, Срђана, Новак је ментална громада, што је и рекао у недавном разговору за Спутњикспорт.