Када је Дејан Станковић 21. децембра 2019. године промовисан у новог шефа стручног штаба Црвене звезде далеко више је било оних који су сумњали у његове тренерске квалитет, него оних који су поздрављали такав потез славног клуба.
Али, после јубиларних 50 многи ће се угристи за језик...
Једно је бити врхунски фудбалер, а нешто сасвим друго бити добар тренер. Али као рођени победник, Станковић је желео и добио „врућ кромпир“, с обзиром на то да Звезда не прашта неуспех, вечито јуриша на дуплу круну, а Милојевић му је у аманет оставио тапију на играње (бар) у Лиги Европе, играла се и Лига шампиона.
И зато је Станковић с огромним притиском кренуо у своју прву тренерску авантуру. Прву, али вероватно најемотивнију коју ће имати да краја тренерске каријере. Познато је с колико емоција се Деки давао Звезди у коју је стигао из Телеоптика са свега 14 година, а метеорски успон талентовани Земунац је доживео давне 1996. године када се европској фудбалској јавности представио головима Кајзерслаутерну у Купу победника купова.
Али то је нека друга и посебна прича, о којој бисмо могли да прекосутра да пишемо и због тога ћемо се сконцентрисати на Дејана Станковића искључиво као тренера и његов први самостални тренерски посао.
И мора се признати - показао је да има шлифа и те како, већ на дебију против Чукаричког на Бановом брду, где је Звезда рутински славила (2:0).
Титулу коју је освојио прошле сезоне, практично му је на тацни сервирао претходник Милојевић, али је од тада јасно видљив Станковићев печат и помак у Звездиној игри. Како у Суперлиги, тако и у Лиги Европе. Забележио је 38 победа, девет ремија и три пораза. Гол-разлика под његовом командом 130:28!
ОК, многи ће се сетити Омоније и елиминације на Кипру после пенала. Али, пенали су лутрија и био је почетак сезоне, велика спарина на „рајском острву“. Звезди и Декију се једноставно није дало да положе тај испит, па су уместо Лиге шампиона морали да се спусте степеник ниже и да заиграју у Лиги Европе.
И? Нису се обрукали! Штавише, били су сјајни. Упркос лошем старту и поразу од Хофенхајма у првом колу групне фазе, уследила су фантастична издања против Гента, Либереца, Хофенхајма и на крају Милана.
Двапут је Звезда играла са далеко скупљим и моћнијим росо-нерима, и ниједном није погнуте главе напуштала фудбалско бојиште. Станковић је изузетно офанзивном тактиком натерао велики Милан, чији је као играч Интера, био љути ривал, да се брани на Сан Сиру!?
Тада је било јасно да је див с Маракане повукао прави потез када је у децембру 2019. године дао одрежене руке Станковићу да крене да пече самостално тренерски занат. Осим пораза од Хофенхајма, није био болан ни онај у Сенти против ТСЦ, док Станковића вероватно боли елиминација у полуфиналу Купа Србије од Партизана.
То је једина, ако може да се каже, мрља. Не због резултатског неуспеха, већ због лоше игре црвено-белих у судару с највећим ривалом. Познато је да је Деки изузетно емотиван и да га је пораз од Партизана жестоко погодио, али подигао се као и безброј пута током играчке каријере и кренуо у нове походе.
Звезда ове сезоне у Суперлиги не зна за пораз (24 победе и два ремија, гол разлика 70:10), има огромних девет поена предности у односу на Партизан, и практично је потребно чудо да се догоди да див с Маракане и Станковић не испишу историју и по четврти пут заредом постану прваци државе.
У Купу Србије Звезда ће у четвртфиналу одмерити снаге са ИМТ, а већ у полуфиналу могла би поново да се састане са црно-белима. Дакле, Станковић би имао идеалну прилику да обрише ту једну мрљу и да настави да ниже успехе с вољеним клубом.
Једноставно, Станковић који се окружио италијанско-српским стручним штабом и направио пун погодак, неоспорно поседује велики тренерски потенцијал и квалитет и сасвим сигурно ће после Србије добити прилику да се опроба као тренер неког клуба у Италији, где је својевремено био десна рука Страмаћонију на клупи Удинезеа.
► Звездин уклети судија је променио плочу – може да се игра и у 95. минуту?! /фото/
► Из Србије се присетио трагедије у својој земљи: Тај дан нећу заборавити никада /видео/