Андијев, пореклом из Јужне Осетије, прикључио се српским борцима у одбрани земље. Распоређен је у херојску 549. моторизовану бригаду, која је бранила границу према Албанији и Македонији, али се и борила против тзв. ОВК у дубини Косова и Метохије. Био је снајпериста и рањен је код Суве Реке 5. маја те ратне 1999. године.
„Погођен сам у око... Муњевито сам размишљао. Снајпер сам пребацио на друго раме, језиком сам обрисао нишан од крви и наставио да пуцам. Осетио сам да губим свест, некако сам се подигао, а тада сам добио и други метак у руку. Саборци су ме брзо ставили на шаторска крила и однели у позадину“, испричао је Андијев једном приликом.
Лечен је у Приштини и у Београду, на ВМА. Иако су последице рањавања биле тешке и остао је инвалид, он се пре краја рата својевољно вратио међу своје саборце на Космету. Као и осталима, и њему је тешко пала политичка одлука о повлачењу Војске Југославије из јужне покрајине Србије.
После рата остао је да живи у Србији, у Власотинцу. Оженио се и добио сина Лазара, а његова породица се неколико година касније преселила у Београд.