Већ знамо једну организацију која је на исти начин изгубила смисао свог постојања и на крају пропала. Земље Европе су имале Западноевропску унију. Али њено деловање ван оквира НАТО-а довело је до тога да је Западноевропска унија једноставно престала да постоји. Можда је дошло време и да Савет Европе крене тим стопама. То не значи да ће нестати задаци управљања интересима Европе ван Европске уније, већ само да ће се сада они решавати уз помоћ других инструмената, каже за Спутњик политиколог Александар Шпунт.
Савет Европе без Русије губи смисао
Русија је за Савет Европе важна не само због значајних средстава од 33 милиона евра колико годишње уплаћује у буџет те организације, већ и зато што највећи део Европе чини – Русија. Представник Русије у Савету Европе Иван Солтановски упозорио је зато на последице евентуалног повлачења Русије из Савета Европе. Како је рекао, у том случају треба очекивати да се Москва повуче из главних конвенција те организације, као и да ће „морати да се заборави“ и на учешће Москве у делимичним споразумима Савета Европе. Упозорење је стигло након што је на почетку зимске седнице ПССЕ украјинска делегација предложила да се оспоре овлашћења руске делегације, што је само последњи у низу неспоразума на релацији Русије и Савета Европе..
„Ако Савет Европе претендује да својом активношћу обухвата целу Европу, онда је то немогуће без Русије. Зато, ако Савет Европе има намеру да покаже претензије против Москве, за Русију ће то бити неприхватљиво, она ће вероватно иступити из чланства а онда треба и променити назив организације да би одговарао стварности а не да људе доводи у заблуду“, коментарише за Спутњик Владимир Оленченко са Института за светску економију и међународне односе Руске академије наука.
Русија заинтересована за дијалог
Он додаје да се са последицама оваквог сценарија неће суочити Русија, већ Европа.
„Русија је заинтересована за дијалог, за развој билатералних и мултилатералних односа, под условом да се они развијају на основу међународног права. А ако Русија не буде део ове организације, онда то значи да се не поштују норме међународног права. И сходно томе, сама основа на којој Савет Европе ради више није међународно право, већ нека врста сопствене воље. Стога, ово неће донети никакву корист људима и оним земљама које су објективно заинтересоване за развој Европе.“
Александар Шпунт, генерални директор Института за инструменте политичке анализе истиче да се сада доводи у питање смисао постојања Савета Европе који више, по његовом мишљењу, не представља платформу за вођење дијалога.
„Европа има структуре као што су Европска комисија и Европски парламент, и када видимо покушаје игнорисања читаве Европе која није део Европске уније, испоставља се да треба градити само билатералне односе и да никакав Савет Европе није потребан. Ситуација када Русија не може да брани своје интересе у Савету Европе, чак ни да их изрази, неприхватљива је за државу која себе поштује на међународној сцени. Ипак, Русија је до последњег тренутка користила све инструменте да врати ситуацију у нормалу, како би барем започела дијалог. Кап која је прелила чашу је лишавање Русије могућности да изнесе свој став.“
У том смислу, присуство Русије у Савету Европе само да би она била члан европских народа, више није неопходно, закључио је руски експерт.
Подсетимо, делегацији Русије у ПССЕ априла 2014. одузето је право гласа, учешћа у посматрачким мисијама и уласка у руководеће органе ПССЕ. Као разлог наведени су догађаји на истоку Украјине и повратак Крима у окриље Русије. Москва је након тога одбила да ради у таквим условима, а у периоду од 2016-2018. уопште није слала на потврду своја овлашћења у Савету Европе. Замрзнута је и уплата чланарине у тој организацији. Крајем јуна 2019. ПССЕ је изгласала обнову овлашћења руској делегацији и вратила јој сва права.
Прочитајте још: